Bruksizam (škrgutanje zubima) – simptomi i lečenje
Zdravstveni problemi
O bruksizmu kao parafunkcionalnom poremećaju i danas se relativno malo zna. To je jedna od parafunkcionalnih aktivnosti koja izaziva pažnju stručne javnosti. Još uvek su nedovoljno istraženi uzroci bruksizma, ali se može sa sigurnošću tvrditi da ovaj problem prati ljudsku vrstu od njenog nastanka.
Savremena stomatologija, kakvu danas poznajemo, vremenom je uspela da pronađe delimična rešenja za ovaj problem u vidu različitih dentalnih, protetičkih dodataka koji imaju za ulogu da smanje štetu na zubima koju izaziva bruksizam. Međutim, nedovoljno se zna o uzrocima nastanka pa se iz tih razloga za lečenje i suzbijanje posledica bruksizma koriste multidisciplinarne metode koje podrazumevaju znanje i rad više stručnjaka.
U lečenju bruksizma učestvuju stomatolozi, psihijatri i psiholozi, a neretko i neurolozi. U zavisnosti od etiologije (prirode) njegovog nastanka prilagođava se i terapija koja bi trebala da doprinese njegovom izlečenju. Ono što je važno napomenuti je da se ovaj poremećaj ne sme zapostaviti, tačnije ne sme se ignorisati jer problemi koje stvara mogu značajno uticati ne samo na kvalitet života pacijenta i njegove bliže okoline već i na celokupno zdravlje organizma.
Ono što bruksizam odlikuje jeste svakako nesvesno/podsvesno škrgutanje zubima koje se javlja kao posledica određenog poremećaja psihičke prirode ili stomatološkog poremećaja u vidu nepravilnog zagrižaja.
Po nekim statistikama koje su vođene prilikom istraživanja bruksizma čak 10 posto svetske populacije pati od poremećaja, a sumnja se da je procenat i veći samo još nije identifikovan kod jednog dela populacije. To nije poremećaj koji možemo vezati samo za moderna vremena. Naprotiv, ali svakako da stres i ritam života kakav danas vodimo utiče na razloge njegovog nastanka. Kao što smo rekli, bruksizam prati čoveka od njegovog nastanka.
Ljut čovek opisuje se kao neko ko je plahe naravi i ko usred napada besa obavezno škrguće zubima i stiska vilice. Određeni narodi smatrali su ovaj poremećaj demonskom silom koja utiče na čoveka. Kroz vekove se različito tretirao a do danas izaziva kontraverze u stručnoj javnosti koja se bavi ovim poremećajem. Bruksizam je parafunkcionalna aktivnost. Pod parafunkcionalnom aktivnošću podrazumevamo svaku aktivnost koja nema za cilj normalno funkcionisanje. Tako je bruksizam nesvesno škrgutanje zubima koje se uglavnom dešava tokom noći. Postoje zagovornici teze da se bruksizam može odvijati i tokom dana pa ga možemo podeliti na dnevni i noćni, svesni ili nesvesni.
Simptomi bruksizma
Žvakanje i povremeno stiskanje zuba spada u normalne neuromuskulaturne pokrete kod čoveka jer se na taj način u normalnim okolnostima vrši mehanička obrada hrane. Uglavnom je ta aktivnost svesna i kontrolisana. Bruksizam se javlja kao podsvesni parafunkcionalni pokreti vilice koji za rezultat imaju škrgutanje zuba.
Dešava se da većina ljudi koji pate od ovog poremećaja nisu svesni svog problema. Na problem uglavnom ukazuju ljudi iz bliskog okruženja kao što su roditelji ili bračni drug, brat ili sestra koji deli istu sobu sa pacijentom i slično. Oni su najčešće prvi koji primete ovaj problem koji nije zanemarljiv. Kao prvo vrlo je neprijatan i iritantan zvuk koji se proizvodi i to za onog ko sluša.
Sa druge strane za samog pacijenta je vrlo štetan jer može izazvati niz problema. Često je i znak ozbiljnog oboljenja kod odraslih. Zašto napominjemo kod odraslih? Iz razloga što se bruksizam javlja i kod dece u mlađjem uzrastu, uglavnom u periodu od četvrte do dvanaeste godine. Međutim, kod dece, pored privremenih stomatoloških protetskih pomagala koji imaju za cilj da spreče abraziju zuba druga terapija se ne primenjuje jer se bruksizam u najvećem broju slučajeva do dvanaeste godine povlači sam.
Treba pomenuti da je određeni deo stručne javnosti podeljen kada je bruksizam u pitanju. Pored toga što je nedovoljno istražen, u smislu razloga i etiologije nastanka, neki naučnici smatraju da se bruksizmom može nazvati samo noćno škrgutanje zubima dok drugi deo smatra da postoji i dnevni bruksizam. Pod dnevnim se podrazumeva škrgutanje zubima u toku dana često i svesno i to kada se ljudi nađu u određenim situacijama koje kod njih izazivaju stres, ljutnju, razdražljivost i napetost.
Bruksizam može dostići vrlo ozbiljne oblike koji izazivaju niz zabrinjavajućih simptoma, poput neobjašnjivih bolova u vratu, ramenima, vilici, licu itd. Možda i jedan od najupečatljivijih bolova je svakako bol u temporomandibularnom zglobu. Disfunckija donjeg viličnog zgloba, koji je najviše pogođen stiskanjem vilice, može izazvati ozbiljne bolove u licu. Taj bol se može osetiti pri svakom pomeranju vilice, prilikom žvakanje čvrste hrane ili prilikom pričanja, tačnije na svako otvaranje usta. Može se desiti da se čuje zvuk prilikom otvaranja usta poput pucketanja i zatezanja. Možete osetiti i bol laganim pritiskom na zglob takođe. Ukoliko osetite ovakav bol neophodno je da se javite lekaru ili stomatologu. Stomatolog će najpre dijagnostifikovati i verifikovati bol palpacijom bolnog mesta ili radiološki, odnosno ultrazvukom. Ukoliko se bol poveže sa bruksizom, stomatolog će preduzeti niz mera kako bi smanjio opterećenje na donjevlični zglob i kako bi sanirao posledice. Lečenje bruksizma nije brzo niti se dešava preko noći. Potrebno je da budete strpljivi.
Najvažnije je da što pre postanemo svesni problema, da ne zanemarujemo upozorenja ljudi iz blikog okruženja jer bruksizam može da izazove različite posledice. Pored toga što je prisutna vidljiva abrazija – trošenje zuba, pucanje zubne gleđi, prelom zuba, povlačenje zubnog mesa-desni, javljaju se i bolovi druge vrste. Bolovi u ušima, vilici, licu, vratu, glavi, ramenima nosnoj i ušnoj šupljini, svakako su znak da se nešto dešava sa našim organizmom. Bolovi su najintenzivniji ujutru posle buđenja, preko dana oni mogu biti nešto manjeg intenziteta ali su uvek u izvesnoj meri prisutni toliko da stvaraju nervozu i nelagodu pacijentu. Značajno utiču na kvalitet života i remete svakodnevno funkcionisanje. Bruksizam se neće izlečiti sam pa je neophodno da potražite stručnu pomoć što pre.
Razlozi nastanka bruksizma i lečenje
Šta može biti uzrok nastanka?
Naučnici se već decenijama bave bruksistima – osobama obolelim od bruksizma. Neki su bliži stanovištu da bruksizam sam po sebi nije bolest već poremećaj dok ga mnogi vezuju za uzrok nastanka pa ga smatraju samo logičnom posedicom osnovnog oboljenja. Različite su pretpostavke za njegov nastanak. Pominje se čak i genetska predispozicija pa ukoliko ste imali nekog ko je patio od ovog poremećaja, postoji mogućnost i da ga vi imate odnosno dobijete. Takođe, bruksisti mogu biti hiper senzibilne osobe, perfekcionisti, ali i ljutljive osobe, plašljive, anksiozne i osobe koje loše reaguju na pritisak bilo koje vrste, zatim osetljive i osobe sklone stresu. Ovo su neke od predispozicija koje mogu dovesti do pojave bruksizma.
Za dnevni bruksizam se smatra da su u pitanju loše navike, stomatološki problemi poput nepravilnog zagrižaja ili loše urađeni protetički stomatološki radovi u ustima. Loše urađene krunice, proteze ili mostovi koji dovode do prevremenog kontakta zubima pa se mora raditi dodatno brušenje kako bi se ispravio zagrižaj itd. Smatra se da je dnevni bruksizam lakše stanje koje se uspešnije leči od noćnog. Noćni bruksizam može biti posledica uzimanja određenih lekova, psihoaktivnih supstanci, konzumiranje previše kafe cigareta i alkohola. Čak četvrtina bruksista su bili osobe koje su u nekom peridu života preterano konzumirali alkohol. Bruksizam se vezuje i za određene promene na mozgu. Pored promena uzrok mogu biti i povrede- traume poput udaraca koji mogu ostaviti ozbiljne posledice. Zatim, uzrok mogu biti ozbiljna neurološka oboljenja kakva su shizofrenija, epilepsija, Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, teški oblici depresije i anksioznosti. Ovo su uzroci nastanka bruksizma koji se teško leče.
Preporučujemo:
Psiholozi imaju određenu teoriju koju koriste prilikom dijagnoze kada je bruksizam u pitanju. Oni se vode filosofijom da je škrgutanje zubima u toku noći, odnosno intenzitet škrgutanja zubima direktno srazmeran količni stresa koji je pretrpljen preko dana. Na taj način okrivljuju stres kao jedan od glavnih faktora za nastanak bruksizma.
Stomatolozi uzimaju u obzir uzroke koji se tiču direktno njihove prirode posla i oni značajno mogu da pomognu i ublaže simptome i posledice. Stomatolozi izrađuju određena protetska pomagala kao što su splintovi koji se izrađuju na osnovu uzimanja otiska zuba i nose se u toku noći. Splint ima za zadatak da ublaži pritisak donje vilice na zube koji se javlja stiskanjem i da spreči trošenje zuba, pucanje gleđi, ispadanja plombi, pucanje krunica, proteza i mostova. Splint ima ulogu da amortizuje, odnosno smanji teskobu koju izaziva nesvesno stiskanje vilice. Korišćenjem splintova nestaje i zvuk škrgurtanja zuba.
Za lečenje je kao što vidimo potreban multidisciplinaran pristup. Stomatolog može da odradi dobar deo posla i da vam pomogne u delu koji se tiče stomatologije. Psiholog će pružiti određenu psihičku podršku koja se ogleda u tome da postanemo svesni sebe i svojih problema da prepoznamo problem i počnemo da ga rešavamo. Psihijatar pak ukoliko je potrebno prepisaće nam određene lekove anksiolitike, antidepresive i slično kako bismo otklonili uzroke ukoliko su oni psihičke prirode. Neurolog je obavezan ukoliko se sumnja na ozbiljne neurološke bolesti poput Alchajmerove bolesti, šizofrenije, epilepsije itd...
Bruksizam je najčešće posledica mnogih ozbiljnijih stanja koja u osnovi mogu biti okidač. Da bismo lečili posledicu potrebno je pronaći uzrok i sanirati ga. Svakako je savet da ne zanemarujete simptome koji vam ukazuju na bruksizam. Ukoliko posumnjate, obratite se vašem izabranom lekaru ili stomatologu. Oni će uspeti da uspostave dijagnozu i da vam pruže adekvatnu pomoć.
Komentari
Srodni tekstovi:
Kvalitetna sportska oprema će vas podstaći da se vratite treningu
Sportska oprema bi trebalo da se nalazi u svačijem plakaru. U današnje vreme, kada smo svi pre...
DetaljnijeAjurveda predlozi: Da li ste probali da jedete rukama?
Hrana koju konzumiramo tokom života određuje naše zdravlje i našu vitalnost. Aju...
DetaljnijeTajni sastojci mediteranske ishrane: Maslinovo ulje
Maslinovo ulje se najviše koristi na Mediteranu i smatra se osnovom zdrave ishrane koja se ba...
DetaljnijeTahini pasta - bogatstvo vitamina, minerala i esencijlanih masnih kiselina
Tahini sos, tahini pasta, tahini namaz je još jedan specijalitet koji je u Evropu stigao...
Detaljnije