Da li je kafa zdrava?

ispijanje kafe

Pitanje iz naslova nešto je što ćemo u nekom trenutku verovatno začuti – bilo prilikom ispijanja ovog napitka tokom opuštanja sa prijateljima, bilo tokom one jutarnje rutinske kafe na poslu. Uglavnom se pitamo da li je kafa zdrava kada se neko previše upusti u objašnjavanje ličnog rituala pripreme i konzumacije, kada detaljno opisuje kako na njega kafa deluje ili jednostavno kada u trenutku ostanemo bez teme za razgovor.

Pošto slobodno možemo pretpostaviti da većina onih koji čitaju ove redove to čini uz šoljicu kafe koju drži u rukama, iako je već sam miris tople i sveže kafe, koji se polako uvlači u nozdrve, najjači argument, napravićemo izuzetak i odmah nagovestiti zaključak.

Slobodno i bez griže savesti možemo nastaviti da uživamo u šoljici omiljenog napitka, jer, iako je većina studija o kafi bila više posmatračkog tipa, smatra se da je najveći deo negativnih efekata povezanih sa konzumacijom kafe uglavnom uslovljen preosetljivošću na kofein, već postojećim stanjem organizma ili vremenom i količinama u kojima je unosimo.

Kakvu kafu pijete?

Pored sigurnog mesta na našem stolu, kafa ima i svoj praznik, jer se od 2015. godine u Milanu, svakog prvog oktobra, obeležava praznik ljubitelja i proizvođača kafe. Praznik je ustanovljen pod pokroviteljstvom Međunarodne organizacije za kafu i od tada je uzeo maha širom planete, pa je postalo uobičajeno da na taj dan kafeterije i promoteri velikih brendova dele besplatne kafe i promovišu nove linije proizvoda.

Postoji nekoliko načina da se ovaj napitak pripremi, i u skladu sa tim u našoj šoljici može se naći domaća/turska kafa, espreso kafa, instant kafa, moka kafa, filter kafa ili francuska kafa (francuska presa), svaka sa svojim osobenim, izraženim i lako prepoznatljivim ukusom. O tome kolika je potražnja za kafom i u kojim količinama je ljudi piju, najbolje svedoči podatak da se širom sveta svake godine proizvede oko sedam miliona tona kafe i da su brojke u stalnom porastu.

Osim načina pripreme, razlike su veoma izražene i po pitanju vremena i mesta na kojima se kafa pije. Tako ćemo mi rado otići na kapućino posle posla ili popiti kratku kafu sa mlekom nakon jela, dok će Italijani sa ispijanjem kafe sa mlekom prestati već u podne i nikako je neće piti nakon obroka.

Koliko je kafa zdrava?

Kafu uglavnom vezujemo za kofein, i većina rasprava o tome da li je kafa zdrava tiče se upravo njega, dok se pritom zanemaruju hranljive materije i antioksidansi kojima je ona veoma bogata. Ipak, da krenemo redom – od njenog glavnog sastojka, kofeina, koji predstavlja stimulans podstiče moždane aktivnosti i oslobađanje norepinefrina i dopamina, smanjujući time umor, dok kratkoročno poboljšava kognitivne funkcije i istovremeno ubrzava metabolizam.

Osim kofeina, u kafi se nalaze vitamini, minerali i antioksidansi, koje ovim putem unosimo u većoj meri nego što bi to bio slučaj iz povrća ili voća. Po svom sastavu, ona bi trebalo da se nalazi na dnu spiska namirnica koje bi čovek trebalo da izbegava – ako joj je uopšte i mesto na njemu. U kafi se, između ostalog, nalaze vitamin B1, riboflavin (vitamin B2), vitamin B3 (niacin), kalijum, mangan, fosfor, magnezijum, vitamin B5 i razna fenolna jedinjenja.

Sudeći po rezultatima više nezavisnih evropskih istraživanja, konzumiranje dve do tri šoljice espresa dnevno prepolovljava verovatnoću za dobijanje raka prostate, dok se rizik od nastanka raka jetre, jednjaka ili usne duplje smanjuje za petinu. Kada su u pitanju Parkinsonova i Alchajmerova bolest, koje spadaju u glavne uzroke demencije i smatraju se najčešćim neurodegenerativnim oboljenjima, kafa može igrati dvostruku ulogu. Kofein će, s jedne strane, značajno smanjiti šanse da do razvoja bolesti uopšte dođe, a ako je bolest već prisutna, pomoći će osobama obolelim od Parkinsonove bolesti da uspešnije kontrolišu svoje pokrete.

Iako se, kao što smo pomenuli, u većini slučajeva radi o opservacionim istraživanjima, ne može se zanemariti velika količina podataka i rezultati koji se u najvećoj meri podudaraju, kao ni spisak oboljenja protiv kojih ispijanje nekoliko šoljica kafe dnevno može imati preventivnu ulogu. Na tom spisku nalaze se, između ostalog:

Dijabetes tipa 2, kod kojeg se sa svakom dodatnom šoljicom kafe (imajući u vidu umerenu dnevnu rutinu) rizik postepeno smanjuje.
Ciroza jetre, kao i masna jetra, gde jedna šoljica kafe dnevno smanjuje rizik od oboljevanja za petinu, dok se pri konzumaciji tri do četiri šoljice dnevno rizik može prepoloviti.
Kardiovaskularne bolesti, kod kojih tri do četiri šoljice kafe dnevno mogu za 20 procenata umanjiti šansu od smrtnog ishoda usled bolesti srca.

Kada je najbolje piti kafu?

Doba dana tokom kojeg pijemo kafu može uticati na to koliko pozitivan efekat će ona imati na naš organizam, a ovde je poseban naglasak na kortizolu – hormonu koji utiče na stres i pojačanu aktivnost. Koliko god da nam jutarnja kafa prija, zapravo je ono što osećamo posledica nivoa kortizola, koji je zahvaljujući normalnom bioritmu u tom periodu najviši. Budnost koju osećamo dolazi iz sasvim drugog izvora, a da toga nismo ni svesni dok zamišljeno gledamo u šoljicu pred sobom.

Period u kojem bi imalo više smisla piti kafu bio bi između 9 i 11 sati, kada je nivo kortizola u organizmu niži i kada ona zaista može da nas razbudi. Druga kafa, uzimajući u obzir iste faktore, trebalo bi da usledi u periodu između 14 i 17 sati.

Negativna strana ispijanja kafe

Uz rizik da delujemo pristrasno, moramo istaći da se većina negativnih strana redovnog ispijanja kafe ne može posmatrati odvojeno od genetskih predispozicija osobe, opšteg zdravstvenog stanja, navika u ishrani i fizičkoj aktivnosti, kao i načina života.

Da li kafa podiže pritisak?

Jedno od najčešćih pitanja u vezi s tim jeste da li kafa podiže pritisak. Iako su mišljenja o tome podeljena, činjenica je da će osobe koje su preosetljive na kofein ili kafu konzumiraju u preteranim količinama sigurno osetiti neku vrstu nelagode tog tipa.

Ukoliko kafu konzumiramo u umerenim količinama, ne dodajemo previše šećera i ne pijemo je na prazan stomak, većina onih koji nemaju druge zdravstvene tegobe ne bi trebalo da oseća ništa osim bogatog i zaokruženog ukusa kafe.