Šta je heljda i zašto je dobra za naše zdravlje?

Ishrana

Heljda je veoma zdrava namirnica, koja je uz to i ukusna, praktična za pripremu i nije skupa. Potiče iz Azije, gde se i dalje najviše koristi u ishrani. Čini se da se poslednjih godina podiže svest o korisnosti heljde i da se sve češće ljudi odlučuju da je uvrste u svoju ishranu.

Česta zabluda na koju možete naići u raznim tekstovima je da je heljda žitarica. Način uzgajanja heljde, kao i njena svojstva i način pripreme slični su ostalim žitaricama, pa je to najčešći razlog što se i ona smatra žitaricom, a nazivaju je još i pseudožitaricom. Međutim, heljda je jednogodišnja zeljasta biljke, i spada u familiju troskota. Upravo zbog toga ona može biti odličan izbor za sve koji izbegavaju korišćenje žitarica u ishrani.

Nutritivne vrednosti

100 g heljde ima 1435 kJ, odnosno 343 kcal. U istoj ovoj količini heljde nalazi se 71,5 grama ugljenih hidrata, 13,2 grama proteina i samo 3,4 grama masti.

Heljda je odličan izvor proteina!

Ne samo zbog same količine proteina koju u sebi sadrži, već i zbog njihove visoke biološke vrednosti. Naime, proteine iz heljde organizam može u velikom procentu da iskoristi, što se objašnjava visokom koncentracijom svih esencijalnih aminokiselina.

Heljda ne sadrži gluten!

Za razliku od žitarica, heljda je bez glutena i zbog toga je mogu koristiti čak i oni osetljivi na gluten, kao i oni koji boluju od celijakije.

Preporučujemo:

Bogata je hranljivim sastojcima!

Heljda sadrži brojne minerale i odličan je izvor mangana, manezijuma i bakra. Takođe, sadrži i gvožće, fosfor, cink i selen. Značajan procenat preporučene dnevne doze ovih minerala možete uneti upravo uz pomoć heljde.

Kada je reč o vitaminima, heljda je dobar izvor pre svega vitamina B kompleksa, posebno vitamina B6, niacina i roboflavina.

Uticaj na zdravlje

Iako se vrlo kasno, tek u drugoj polovini 20. veka počelo sa istraživanjem uticaja heljde na organizam, do danas su otkrivena brojna pozitivna dejstva konzumiranja heljde na zdravlje ljudi.

Smanjuje rizik od srčanih bolesti

Najveći kvalitet heljde, sa najvećim pozitivnim dejstvom na zdravlje, je upravo visok nivo antioksidanata koji ona sadrži. Uloga antioksidanata u telu je eliminisanje slobodnih radikala koji se smatraju jednim od glavnih uzroka za nastanak kancera i srčanih oboljenja.

Takođe, istraživanja su pokazala da rutin, poznatiji kao vitamin P, koji se nalazi u heljdi, smanjuje nivo lošeg (LDL) holesterola u krvi, a povećava nivo dobrog (HDL) holesterola. Na ovaj način sprečava se nastanak ugrušaka koji dovode do srčanog i moždanog udara, a smanjuje se i rizik od nastanka ostalih kardiovaskularnih bolesti.

Pomaže kod gubljenja kilograma

Već smo govorili o heljdi kao dobrom izvoru proteina. Pored toga, heljda je bogata vlaknima, ne sadrži zasićene masti i holesterol, a u odnosu na većinu namirnica koje se na sličan način koriste u ishrani, ima i manje kalorija. Zbog svega ovoga, heljda utiče na smanjenje apetita i poboljšava opšte stanje digestivnog sistema.

Takođe, pozitivno utiče i na regulisanje nivoa šećera u krvi, što olakšava mršavljenje, ali i sprečava nastanak dijabetesa. Kod obolelih od dijabetesa, heljda može pomoći u održavanju nivoa šećera u krvi u granicama referentnih vrednosti.

Dijeta sa heljdom je popularna kod onih koji se bore sa viškom kilograma, a ova namirnica bi svakako trebalo da bude sastvni deo ishrane svih koji vode računa o ishrani i fizičkom izgledu.

Poboljšava imunitet

Zahvaljujući svim navedenim svojstvima ove biljke, a pre svega antioksidantima kojima obiluje, veoma povoljno utiče na imuni sistem. Uništavanje slobodnih radikala, kao i aktiviranje drugih antioksidanasa u telu utiču na jačanje imuniteta i generalno bolje stanje organizma.

Istraživanja su pokazala da heljda još i:

popravlja raspoloženje,
jača kosuč
poboljšava stanje kostiju, zuba i noktiju,
štiti kožu,
sprečava nastanak anemije,
kontroliše tj. sprečava napade astme.

Heljda u ishrani - jela od heljde

Heljda je naročito zastupljena u ishrani azijskih naroda, pre svega u Japanu, Korei i Indiji. U Rusiji je, takođe, veoma koriste, a sve je popularnija i u Evropi i Americi. Može se koristiti i spremati na različite načine, a recepti sa heljdom su veoma brojni. Na našim prostorima najčešće se koristi u obliku brašna.

Heljdino brašno

Heljdino brašno je sve popularnije i često se koristi kao zamena za pšenično ili kukuruzno brašno, koja su decenijama unazad dominirala u našoj ishrani.

Brašno od heljde se često preporučuje i u okviru posebnih režima ishrane, kao što su na primer hrono ili bezglutenska ishrana. Međutim, heljdino brašno je vrlo specifičo i potrebno je malo više umeća kako bi hleb ili peciva od ovog brašna dobro ispala. Zbog slabe elastičnosti i zbog toga što brzo upija vodu, za pripremu hleba je najbolje heljdino brašno kombinovati sa još nekom vrstom brašna (speltino, ječmeno, ražano…). Karakteristike hleba od heljdinog brašna su da ima veoma tamnu boju, težak je i brzo izaziva osećaj sitosti.

Najpopularnije jelo sa heljdinim brašnom su svakako palačinke. Palačinke sa heljdinim brašnom se pripremaju isto kao i “obične”, ali je zbog već navedenih svojstava ovog brašna potrebno dodati više vode, a poželjno je i kombinovati ga sa nekim drugim brašnom. Najčešće su upravo palačinke prvo jelo sa heljdom koje ljudi probaju kada se odluče da u svoju ishranu uvedu ovu namirnicu.

Na sličan način, posebno u Americi, prave se i vafli od heljdinog brašna. Mafini sa heljdom su uvek dobar izbor jer ih je najlakše napraviti.

Postoji mnogo recepata za peciva sa heljdinim brašnom. Isprobajte ih i pokušajte da nađete ono što vama najviše prija. Iako je specifičnog ukusa, verujemo da možete pronaći nešto što vam odgovara.

Testenina sa heljdom

U radnjama se sada i kod nas može kupiti testenina sa heljdom, kojom se može zameniti standardna testenina od belog brašna. Priprema ove testenine je ista, sa sosom po izboru, ali je zdravija i pravi izbor za sve koji su na dijeti bez glutena.

Testeninu je moguće i napraviti kod kuće - sve što vam je potrebno je heljdino brašno, ulje (preporuka je da to bude maslinovo) i malo soli.

Takođe, od heljdinog brašna prave se i kore za pite i gibanice. Pite sa ovim korama imaju vrlo specifičan ukus, ali verujemo da će se mnogima dopasti.

Heljda u zrnu

Osim u obliku brašna, heljda se koristi u ishrani i u zrnu, na najrazličitije moguće načine. Može se koristiti kao zamena za žitarice ili pirinač. Umesto pirinča, može se sa heljdom napraviti smesa sa sarme ili punjene paprike.

Od heljde se vrlo uspešno mogu napraviti ukusne ćufte ili burgeri. Važno je napraviti dobar izbor začina, s preporuka je da to budu bosiljak, origano, timijan…

Najjednostavnije jelo je kaša od heljde, koja može biti odličan izbor za doručak ili užinu. Kaši se može dodati kiselo mleko, razne semenke ili voće, ukoliko više volite slatku varijantu. Takođe, kaša od heljde može biti osnova za neka druga jela i može se kombinovati sa povrćem ili nekim drugim namirnicama.

Heljda se dodaje i supama i raznim čorbama, a odlična je i za pripremu salata. Jednostavno dodajte heljdu svom omiljenom povrću i vaša salata će imati sve neophodne hranljive sastojke. Ovo je dobar način da i vegetarijanci i vegani unesu neohodnu dozu proteina.

Ono što je nama bilo zanimljivo je da smo naišli čak i na recepte za slatkiše sa heljdom. Najčešće su to veganski dezerti, u kombinaciji sa cimetom, jabukom, kokosom…

Za više korisnih saveta pratite naš sajt Zdravisimo.