Šta su virusi i kako se prenose?

Zdravlje

Medicina je verovatno jedna od najkomplikovanijih nauka i koliko god da su se naučnici godinama i vekovima trudili da dokuče svaku sitnicu mnogo je toga još neotkrivenog i nedokučenog.

I zato verovatno većina nas, koji se za to nismo školovali, ni ne pomišlja o tome da bilo šta više od nekih osnova nauči o važnim stvarima iz te oblasti. A možda je to greška. Sve ono što je u vezi sa medicinom, koliko se ticalo doktora i stručnjaka iz oblasti medicine, isto toliko se tiče i nas. I treba da imamo bar osnovna znanja kada se radi o nekim važnim stvarima kao što su na primer virusi, koji su tema našeg teksta.

Oni su svuda oko nas, verovatno su mnogo puta i uticali na kvalitet našeg života, a isto tako i na zdravlje osoba koje su nam bliske i koje poznajemo. Baš zbog te bliskosti sa virusima i opasnosti kojoj smo izloženi svakodnevno moramo da budemo upoznati sa svim činjenicama, ili makar sa onim osnovnim, kako bismo znali i kako da se zaštitimo, ali i kako da reagujemo kada ipak "zakačimo" virus.

Šta su virusi?

Treba krenuti redom. Od najosnovnijih informacija. Da li zapravo znate šta su virusi? Probaćemo da vam to predstavimo na krajnje jednostavan način. Dakle, virusi nisu živi organizmi, možemo ih najlakše opisati kao nećelijske čestice. Vrlo su jednostavne građe, a čine ih samo dva elementa: nukleinske kiseline, odnosno DNK ili RNK i drugi činilac, odnosno druga komponenta virusa je proteinski omotač. Virusi nemaju svoje organe, ne mogu da se razmnožavaju, niti mogu da proizvode belančevine. Samo da ne bude zabune, virusi ne mogu samostalno da se razmnožavaju, dakle nemaju organe za to, ali mogu da se razmnožavaju kada su uključeni u ceo taj proces i drugi organizmi. Što znači da virusi sa sobom u naše ćelije donose genetski materijal i tu se nastanjuju. A onda naše ćelije počinju da proizvode elemente virusa.

Postoji mnogo vrsta virusa i ne napadaju svi ljude. Tačnije, mnogi virusi “fokusirani” su samo na biljke, mnogi samo na životinje, ali, naravno, mnoge viruse osetili smo na našoj koži, a to znači da je mnogo i onih virusa koji napadaju čoveka.

Preporučujemo:

Koja je razlika između virusa i bakerija?

Mnogo puta, mi laici grešimo, kada govorimo o virusima i bakterijama, jer ne znamo razliku. Kažemo kako smo “zakačili” neki virus, a u stvari se radi o bakteriji. Ili se lečimo antibioticima, a zapravo smo bolesni zbog virusa. Najčešće je ovo posledica toga što ne razmišljamo i nije nam previše ni važno, jer znamo da se osećamo loše i samo želimo da se to promeni, međutim, iz mnogo razloga je važno da ipak znamo razliku između virusa i bakterija.

U poređenju sa virusima, koji nemaju ćelije, bakterije ih imaju, odnosno bakterije su jednoćelijski organizmi. Pored DNK, imaju i organe, mogu da se snabdevaju energijom, imaju i metabolizam i mogu da se razmnožavaju. Virusi nikada nisu dobri za nas, dok bakterija ima i dobrih i pomažu u nekim funkcijama u organizmu. Mnoge bakerije u našem organizmu nam zapravo veoma pomažu, a posebno one bakerije u crevima. Bakterije koje su štetne po nas možemo lečiti antibioticima, dok oni ne pomažu kod virusa.

Kako se prenose virusi?

Vrlo je važno da znamo kako se prenose virusi, zato što to znači da možemo i da se sačuvamo i sprečimo njihovo širenje. Elem, virusi se najčepće prenose putem vazduha, kampljicama. Zatim, preko vode i hrane, a naravno da se, ako uzmemo i sve prethodno rečeno mogu preneti s osobe na osobu. Odnosno ukoliko imate kontakt sa osobom koja ima virus vrlo je verovatno da ćete i vi dobiti taj virus. Preko pljuvačke takođe se mogu preneti virusi. Igle i drugi instrumenti su takođe pogodni za prenošenje virusa. Ono što je jako važno da naglasimo da nepravilna higijena, ali i loša ishrana mogu samo da doprinesu da brže dođe do virusne infekcije.

Vrste virusa i najopasniji virusu

Kao što možete i da pretpostavite mnogo je virusa na ovom svetu i stalno se otkrivaju neki novi. Međutim, postoje oni virusi koji su nam svima poznati.

Pre svega virus gripa, taj smo verovatno svi i doživeli i znamo šta sve on izaziva i kako izgleda infekcija ovim virusom. Može da bude veoma opasan za osobe sa slabim imunitetom ili hroničnim bolestima.

Zatim, koksaki virus, koji izazvia meningitis između ostalog. Tu je i sveprisutni virus morbila, koji izaziva male boginje. Konjuktivitis izaziva adenovirus, a herpes i ovčije boginje su takođe posledica virusa.

Naravno, opasniji virusi za koje smo svi čuli su između ostalog i HIV virus, koji može prouzrokovati i sidu, zatim picornaviridae virus, koji povezuju sa dečijom paralizom, kao i virusi hepatitisa koji se vezuju za oboljenja jetre.

Međutim, ovo su oni virusi za koje smo svi čuli, ali postoje oni daleko ozbiljniji i opasniji virusi. Da li ste čuli za marburg virus. Ovaj virus se vodi kao najopasniji virus na svetu. Ovaj virus izaziva slične efekte kao ebola, dakle krvarenje sluzokože i smrtni ishodi se dešavaju u čak 90% slučajeva. Među opasnijim virusima su i H5N1 virus, za koji smo imali priliku da čujemo, a koji izazvia ptičiji grip. Zatim među opasnijim virusima izdvajaju se i lasa virus, junin virus, koji može prouzrokovati sepsu, virus mačupo koji je odgovoran za strašnu groznicu.

Najčešće bolesti izazvane virusima

Kada su ovako strašni virusi u pitanju medicina gleda i trudi se da spreči njihovo prenošenje i razmnožavanje. U organizovanje preventivnih mera i pronalaženje adekvatnih vakcina i lekova uključene su najmoćnije države i važne svetske organizacije.

Međutim postoje i one bolesti, koje u samo malom procentu izazivaju smrt, a sa kojima imamo priliku da se susretnemo gotovo svakog dana. Prehlada je virusna infekcija i ne postoji osoba koja se nije suočila sa prehladom. Kašlj, suvo grlo, bol u grlu, kijanje, slivanje, sve su to simptomi prehlade. Međutim, ovo je najblaži oblik. Girp je naravno malo komplikovaniji, a postoji i više vrsta. Grip je ozbiljiniji jer osoba obično ima i povišenu telesnu temperaturu, malaksala je, slaba, slab joj je imunitet i mnogi drugi parametri u telu. Zatim, druge bolesti koje virusi mogu da prouzrokuju su i herpes, a mogu to biti i razne bolesti pluća i disajnih puteva, razne bolesti ždrela, kao i bronhitis koji je veoma čest.

Preventiva

Šta je najvažnije kod svih bolesti, pa i onih koje izazivaju virusi? Pa naravno preventiva. Mnoge bolesti, mnoge tegobe možemo da sprečimo samo ako se malo više pazimo. Naravno da ne možemo od svega na ovom svetu da se zaštitimo, međutim, na mnoge stvari možemo da utičemo i to je dobro. Pre svega naravno postoje mnoge vakcine koje utiču na različite viruse, odnosno njihovo sprečavanje. Ono što samo vi možete da radite jeste da se zdravije hranite, da se uzimate dovoljno vitamina, da birate koje ćete namirnice jesti, da se trudite da ne jedete mnogo prerađene idustrijske hrane, već da to budu ili sveže namirnice ili one zdrave. Takođe, veoma je važno da imate dovoljno sna, da pijete dovoljno vode, da ne boravite dugo u zatvorenim prostorijama, da redovno trenirate i bavite se fizičkom aktivnošću. Deluje jednostavno, ali je potrebna za sve ovo čvrsta volja. Ipak je to mnogo lakše, od samih posledica određenih bolesti.