Sve blagodeti višnje

Saveti

Višnja je voće našeg detinjstva. Retko ko od nas se kao dete nije popeo na višnju i u rano proleće jeo ukusne i vrlo zdrave plodove direktno sa drveta. Ispred kuće, na ulici i u kvartovima obavezno je postojala makar jedna višnja koju smo svi brali. Ona je vrlo zastupljeno voće u našim krajevima, koje prilično lako uspeva, obiluje vitaminima, mineralima i oligoelementima. Može se koristiti u svežem stanju, ali i obrađena.

Višnja je drvenasta voćna kultura. Spada u rod skrivenosemenica, a višnjom se naziva i drvo i plod ovog voća. Izuzetno podnosi i prilagođava se skoro svim tipovima zemljišta. Podnosi niske temperature, rađa u rano proleće pa se pored jagoda smatra prvim voćem u sezoni. Zajedno sa kajsijama i trešnjama, višnja je prvo voće koje u proleće cveta. Cvetovi su beli i krupni, cveta bogato sa više cvetova grupisanih u jednu cvast. Ima sitan tamnocrveni plod, kiselkastog ukusa, izuzetno nutritivno bogat i zdrav i preporučuje se bukvalno svima. Koristi se za spravljanje sokova, kremova, mermelada, vina, ali i žestokih pića - likera i rakije. Može se jesti i u svežem stanju što je i najbolje jer je tada njen nutritivni značaj najveći.

Višnja je voće koje ne traži neke specifične uslove za gajenje, a svakako da višestruko vraća za uloženi trud. Postoji više sorti višnje. Vremenom se ova kultura ukrštanjem i selekcijom prilagodila plantažnom uzgajanju pa postoje i industrijske sorte koje nisko rastu, obilno rađaju i daju krupan i atraktivan plod.

Zbog njenih brojnih blagodeti, višnju zovu i plemenitim voćem. Za njenu lekovitost i značaj znali su narodi još pre dva i po milenijuma, kada su počeli i da je uzgajaju. Višnja je počela da se uzgaja na prostorima Turske i Grčke, odakle se preselila i na ostatak sveta. Danas se uzgaja na svim kontinentima, prilagođena klimi i uslovima. Višnja koju najčešće konzumiramo i gajimo nastala je ukrštanjem već kultivisane domaće slatke trešnje sa divljim kiselim vrstama.

Višnja je lek za mnoge bolesti, pomaže u lečenju raznih stanja i mogu je koristiti svi, bez razlika u uzrastu, a preporučuje se čak i dijabetičarima jer je njen sadržaj šećera vrlo nizak.

Od višnje se pored samog ploda mogu koristiti i košpica, peteljka i list. Stablo je izuzetnog kvaliteta pa se koristi za duborez i u drvnoj industriji, za pravljenje luksuznih komada nameštaja. Višnja je izuzetna voćna vrsta i imati stablo višnje u svom dvorištu je pravi blagoslov. Kod većine sorti nije potrebno ni hemijsko tretiranje zato što je retko napadaju bolesti i crvi. Atraktivna, ekonomična i nadasve zdrava voćna vrsta koju bi trebalo svako domaćinstvo da ima.

Nutritivna vrednost višnje

Višnje su odličan izvor vitamina, minerala i oligoelemenata. Zbog svog sastava imaju blagotvorno dejstvo na čitav organizam. Glavni pigment je crveni antocijan koji deluje kao antioksidans, i jedan je od važnih regulatora srčanog ritma i procesa starenja. Višnja je bogata velikom količinom vitamina, najpre vitaminom C, zatim antioksidansima, vitaminima A, E i selenom. Najvećim delom višnja se sastoji od vode i vlakana. U svom sastavu poseduje od 80-85% vode. Lako je svarljiva, ne izaziva gastrointestinalne probleme jer nije teška za želudac. Okrepljuje, osvežava i hidrira, pa je možete jesti u neograničenim količinama.

Osim vode, svaka višnja u plodu sadrži male količine šećera, organskih kiselina, tanina, pektina, mineralnih materija, vitamina C, A, E, B1, B2, B6 i karotina. Izuzetno je bogata ugljenim hidratima i glukozom, a predstavlja i pravu riznicu kalijuma. Zbog sadržaja vinske, jabučne i limunske kiseline, deluju osvežavajuće na organizam. Medicinska istraživanja su pokazala da plodovi višnje sadrže bogat izvor supstanci sa antioksidativnim i antiupalnim dejstvima. Zahvaljujući ovim sastojcima, višnja u ishrani može biti korisna u sprečavanju kancera, srčanih problema, artritisa i mnogih drugih oboljenja.

Lekovita svojstva višnje

Višnja se koristi za lečenje mnogih oboljenja. Pre svega se koristi u prirodnoj medicini, ali i oficijalna medicina ne demantuje njena blagotvorna dejstva na ceo organizam. Naše bake su nam skidale povišenu temperaturu sokom od višanja i oblogama od istog. Za otvaranje apetita bilo je dovoljno pojesti šaku kiselijih višanja. Posle napornog treninga i teškog fizičkog rada, višnja hidrira organizam, okrepljuje, vraća snagu, a zbog visokog sadržaja vitamina C pojačava imuni odgovor organizma.

Kako je moćno protivupalno sredstvo, koristi se kod akutnih i hroničnih, iscrpljujućih upala i infekcija koje značajno mogu da oslabe organizam. Kao svež plod ili kao prirodno ceđeni sok, bez šećera, višnja će pomoći vašem organizmu da se brže oporavi. Preporučuje se rekovalescentima, osobama koje se oporavljaju od težih bolesti. Obzirom da je veoma jak antioksidans višnja štiti od slobodnih radikala, detoksikuje organizam i odlična je preventiva. Odlična je za vedriji san, protiv nervoze, depresije i stresa. Deluje umirujuće i okrepljujuće.

Višnja je odlična hrana za mozak, deluje pozitivno na pamćenje i koncentraciju. Antocijanin, pigment koji višnji daje crvenu boju vrlo je zdrav i deluje preventivno na kardiovaskularna oboljenja, protiv kancera i malokrvnosti. Reguliše prirodni ciklus sna, srčani ritam i starenje. A odlična je preventiva za sprečavanje nastanka dijabetesa kao i kod već obolelih pacijenata jer reguliše šećer u krvi. Na organe za varenje deluje blagotvorno jer sadrži veliku količinu prirodnih vlakana.

Ukratko, neka od lekovitih svojstava višnje su:

Hrani i štiti mozak
Smanjuje rizik od dijabetesa i snižava nivo šećera u krvi
Pomaže kod bolesti bubrega
Blagotvorno deluje na sistem za varenje
Potpomaže mršavljenju i kontroli telesne težine
Poboljšava san i oslobađa od stresa
Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti
Pomaže kod upale mokraćnih kanala

List i košpica višnje

Višnja je specifična kultura od koje se pored ploda koriste i drugi delovi. Tako se od peteljke i lista sprema vrlo kvalitetan čaj koji leči mnoga oboljenja. Ne baca se čak ni koštica jer se koristi kao materijal za punjenje jastuka ili pak za toplo-hladne obloge u slučajevima sportskih povreda, nagnječenja, hematoma, bolova u kostima, kod lomova, intenzivnih glavobolja, bolova u stomaku itd. Dovoljno je samo koštice zagrejati ili ohladiti u zavisnosti od potrebe, uviti u pamučnu tkaninu i prisloniti na obolelo mesto.

Preporučujemo:

Za jastuke, višnja se koristi u ajurvedi kao prirodni relaksant, vraća preko potreban mir i vraća kvalitetan san. Košpice od višnje se dobro operu, suše se na promaji bez direktnog izlaganja suncu pa se tako pripremljene koriste kao punjenje za jastuke.

Lišće višnje preporučuje se kod ubrzanog oporavka nakon operativnog zahvata, kod smanjenja upala, štite nervni sistem, pomažu kod nesanice i u lečenju tegoba menopauze. Čaj od lista višnje korosti se kao lek protiv hepatitisa A. Priprema se od suvog lista vrlo jednostvano, pije se po potrebi, može se kuvati u kombinaciji sa suvim peteljkama koje su takođe lekovite i zdrave.