Lajmska bolest - dijagnoza i lečenje

Zdravstveni problemi

Kada pomenemo „Lajmsku bolest“ prva asocijacija na ovo teško i opasno oboljenje jesu krpelji. Leto, iako ga većina nas svrstava u omiljeno godišnje doba, sa sobom nosi i određene rizike po zdravlje. Najčešći rizici su ubodi insekata i određene bakterijske infekcije, jer im vremenske prilike savršeno odgovaraju. Kada su u pitanju opasni ujedi insekata, leti su najčešće zastupljeni. Leti je priroda u zenitu svog životnog ciklusa, vegetacija nesmetano buja a životinje, pogotovo insekti, imaju sve uslove za rast i razvoj. Broj insekata u letnjim mesecima naglo se povećava što čoveku zadaje posebnu brigu. Ujedi nekih insekata su u stanju da naprave ozbiljne zdravstvene probleme pa je zaštita od ujeda i profilaksa u određenim situacijama najbolje rešenje.

Tako stoje stvari i kada su komarci u pitanju, jer vidimo da u poslednje vreme, određene vrste komaraca uzrokuju infekcije virusnog tipa koje takođe mogu ozbiljno da ugroze život. Ujedi stršljena, pčela i osa su prava mora za alergične a nije mali broj slučajeva koji su se završili letalnim ishodom usled ujeda ovih insekata. Takođe, jedan od vrlo opasnih uzročnika infekcije opasne po život jeste krpelj.

Postoji zabluda da se krplji nalaze samo u visokoj travi i da ukoliko ne šetamo po visokoj travi, bosi, krpelj će nas zaobići. To baš i nije tačna pretpostavka obzirom da su krpelji insekti koji se mogu naći i na drveću do 1.5 metara visine i žbunju, odakle ih i vetar može oduvati baš na naše telo. Takođe, krpelj može da se uvuče i kroz nogavicu od pantalona ili pak da sebi na drugi način pronađe mesto do naše kože. Svakako da je najveća koncentracija krpelja upravo po travnatim površinama, parkovima i obalama reka oko kojih je visoka i gusta vegetacija, pa je stoga izbegavanje ovakvih mesta odlična preventiva. Krpelji se po pravilu tretiraju, određenim insekticidima par puta u toku sezone, što smanjuje mogućnost ujeda ovih ni malo bezazlenih insekata.

Ono što je preporuka lekara infektologa jeste, da se pri svakoj poseti prirodi i mesta gde potencijlano žive krpelji, po povratku treba pregledati celo telo. Posebno treba obratiti pažnju na decu. Ukoliko se uoči sumnjiv ujed ili se primeti insekt zakačen na kožu neophodno je momentalno posetiti lekara. Savet je da ne vadite sami krpelja iz kože i da ujed tek tako zanemarite.

Šta su krpelji? Kako nastaje lajmska bolest? Koji su simptomi? Kako se leči? Na ova pitanja daćemo odgovor u nastavku teksta.

Krpelj i ubod krpelja

Krpelj je mali insekt, parazit koji egzistira tako što, vreba priliku da se zakači na telo čoveka ili životinje. Krpelji su paukolikog izgleda, mogu biti tvrde ili meke opne a kače se na kožu pomoću kukica koje se nalaze na prednjim nogama. Krpelj je tako osposobljen da se vrlo lako zakači za telo domaćina što mu omogućava da parazitira, živi i hrani se na drugom živom organizmu. Krpelji su prenosnici različitih bakterijskih infekcija. Najčešće su to bakterije iz roda spiroheta a u većini slučajeva je to borelija, odnosno bakterija Borrelia burgdorferi, koja izaziva lajmsku bolest. Pored ove bakterije krpelj može da prenese i krpeljski encephalitis, meningitis itd… Iz tih razloga oprez prilikom odlaska u prirodu, od ranog proleća pa do kasne jeseni nije na odmet.

Nije svaki krpelj zaražen, ali većina krpelja jeste. Po nekim statistikama od 30 do 50 posto krpelja na teritoriji Srbije je zaraženo borelijom i potencijalno mogu da izazovu i prenesu infekciju. Zašto kažemo potencijalno? Zato što postoje slučajevi da zaraženi krpelji koji su se zakačili za čoveka ipak nisu preneli bolest. Međutim, svakako da ujed ne treba prepustiti slučaju. U principu svi znamo da se sa ujedom krpelja ne treba igrati i da je pomoć lekara, ukoliko do njega dođe, neophodna.

Kako da prepoznate ujed krpelja?

Ujed krpelja po pravilu ne boli pa se iz tog razloga često dešava da ga ne registrujemo. Dešava se da ga primetimo tek dan, dva po ujedu, kada mesto ujeda počinje da se crveni ili da se javlja crvenilo na više mesta po telu. Crvenilo može imati okrugli, ovalni, trouglasti ili neravan oblik, može biti potpuno bezbolno ili pak može biti na dodir toplo i vlažno. Crvenilo može da se povuče pa da se ponovo posle nekog vremena javi. Ujed ne svrbi, ne peče i ne boli, jer pljuvačka krpelja deluje kao anestetik.

Što je krpelj duže u vašoj koži veća je verovatnoća da će vas zaraziti borelijom i da ćete dobiti lajmsku bolest. Krpelj, pored lajmske bolesti može da vas zarazi i drugim bakterijama, pa se stoga terapija prilagođava tako da antibiotici pokrivaju širok spektar bakterija kako bi se predupredila bilo koja vrsta zaraze. Krpelj, zakačen za vašu kožu hrani se vašom krvlju. Iz tih razloga može i da se uveća pa njegova zapremina može da se poveća i tri puta. Krpelj prilikom sisanja krvi ispušta u krvotog bakterije preko svoje pljuvačke. Ukoliko posumnjate na krpelja, odmah po ujedu javite se lekaru.

Ukoliko vas krpelj zarazi lajmskom bolešću, simptomi se ne moraju odmah pojaviti. Mogu se javiti tek nakon nekoliko dana, nedelja ili meseci. Zabeleženi su i slučajevi da su prošle i godine pre nego što su se prvi simptomi javili.

Lajmska bolest

Da bi se prenela lajmska bolest, potrebno je da je krpelj zaražen borelijom i da se nalazi na koži domaćina najmanje 24 sata. Iz tog razloga jako je važno da se posle svakog boravka u prirodi pregledate i ukoliko uočite bilo kakvu sumnjivu pojavu na koži javite lekaru. Prvi simptom koji pokazuje da ste zaraženi borelijom je svakako crvenilo. Crvenilo često ostaje neopaženo baš iz razloga što ne boli, ne peče i ne svrbi. Često se povuče i samo pa se iz tih razloga i ne obraća mnogo pažnja. Pored crvenila, javljaju se simptomi slični gripu, groznica, povišena telesna temperature, opšta malaksalost i uvećani limfni čvorovi. Oticanje zglobova, pogotovo kolena je takođe znak da je prisutna infekcija borelijom usled ujeda krpelja. Sledeći stadijum jesu određene neurološke komplikacije poput ukočenosti vrata, upale moždanih ovojnica., smetnje u govoru, vidu, razmišljanju itd…Oči takođe mogu biti zahvaćene, posebno živac koji kontroliše vid. Glavobolja, bolovi u licu ili predelu oko nosa, paraliza lica, uvećane žlezde na vratu, poremećaji u čulima mirisa i ukusa... Sve su ovo mogu biti pokazatelji da je u pitanju lajmska bolest.

Preporučujemo:

Ovo su samo neki od simptoma. Simptomi mogu biti raznoliki, a što je karakteristično za ovo oboljenje jeste to da je lajmska bolest odličan imitator drugih oboljenja. Iz tog razloga, u nekim slučajevima prođe previše vremena dok se prava bolest dijagnostifikuje, što otežava kasnije lečenje. Lajmska bolest se ponekad pomeša sa drugim oboljenjima što ima često nesagledive posledice po zdravlje čoveka. Pored gore navedenih, neki karakteristični simptomi mogu biti i:

Digestivni problem poput povraćanja, mučnine, proliva i gubitka telesne mase.
Respiratorni problem, kao što su brzo zamaranje, noćno znojenje, drhtavica, bol u grudima itd…
Problemi psihološko/psihijatrijske prirode, poput depresije, anksioznosti, promena u raspoloženju i ponašanju, paranoja, halucinacije, agresivnost itd…
Problemi u koštano-zglobnom sistemu, poput oticanja zglobova, slabost mišića, poremećaj refleksa, bolovi u kostima, grčevi u mišićima itd…
Poremećaj rada tiroidne žlezde, problem sa bešikom i bubrezima, pad imuniteta i česte urološke infekcije…
Encefalitis - zapaljenje mozga
Meningitis - zapaljenje moždanih ovojnica
Nesvestica, zaboravnost, privremena demencija…

Većina ovih simptoma mogu ukazivati i na druga oboljenja što iziskuje posebnu pažnju kada je dijagnostifikovanje lajmske bolesti u pitanju.

Lečenje lajmske bolesti i prevencija

Najpre da pomenemo da postoje slučajevi gde se lajmska bolest spontano povlači bez posledica. Ovo svakako ne znači da se treba prepustiti sreći, već naprotiv, pravovremena antibiotska terapija je suština lečenja lajmske bolesti. Pre toga je potrebno sprovesti adekvatne dijagnostičke testove i utvrditi da se zaista radi o lajmskoj bolesti kako se ne bi velike količine antibiotika pile bez potrebe. Antibiotici mogu da naprave veliku štetu u organizmu pogotovo ako se uzimaju bez potrebe.

Lečenje se dakle sprovodi antibioticima. Najčešće korišćeni su doksiciklin, peniclin, amoksicilin. Poboljšanje opšteg stanja se primećuje već posle 7 dana uzimanja antibiotika a totalno izlečenje se javlja u više od 90 posto slučajeva. U nekim slučajevima lečenje može da traje i mesecima. Ukoliko ni jedan antibiotik ne daje rezultate, posle 6 meseci lečenja stanje koje nastaje naziva se post lajm sindrom.

Kako raditi na prevenciji lajmske bolesti?

Prvo i osnovno je svakako izbegavanje visoke i guste trave i žbunja u toku letnjih meseci, tačnije od početka proleća pa do kraja leta. Zatim, raskrčivanje travnatih površina i zapuštenih parcela. Redovan tretman protiv krpelja insekticidima. Redovna deratizacija i borba protiv glodara, pacova, miševa, puhova i poljskih hrčaka jer oni predstavljaju potencijalne nosioce zaraženih krpelja.

Ukoliko ne morate ići, ne posećujte mesta zarasla u travu i šiblje. Nanosite redovno sredstva protiv insekata na kožu, nosite dugačku garderobu ako idete u polje ili šumu. Redovno kontrolišite vaše telo, samopregledanje posle boravka u prirodi je najbolja preventiva. Svaku sumnjivu promenu na koži prijavite lekaru. Nemojte se upuštati u nestručno vađenje krpelja sami. Lekar će na adekvatan način izvaditi krpelja, dezinfikovati mesto ujeda a vas poslati kod infektologa na dalje pretrage kako bi se u potpunosti otklonila opasnost od zaraze.