Cikorija u ishrani i prirodnoj medicini

Ishrana

Ako ste nakada šetali livadom ili parkom, sigurno ste naišli na cikoriju a da to verovatno niste ni znali. Cikorija je vrlo rasprostranjena korovska biljka, koja raste na livadama, proplancima i travnatim površinama adaptirana na različite životne uslove. Prilično se dobro snašla i na našoj klimi pa joj ne smetajuni ekstremno visoke temperature ali ni mraz. Uspešno opstaje na svim meridijanima pa je ima u celom svetu.

Mnogi od nas su svedoci vremena, kada se cikorija koristila kao napitak koji je uspešno zamenjivao kafu. Naši roditelji, bake i deke su pre više decenija imali običaj da od cikorije prave napitak sličan beloj kafi koji se nazivao cigura. Koristila se kao zamena za pravu kafu u vremenu nestašice jer je ukusom i mirisom vrlo slična ovom napitku. Na žalost, kako je kafa vremenom postajala sve dostupnija cikorija se polako izgubila iz upotrebe kod većine, dok neki, svesni lekovitosti i nutritivnog značaja cikorije, nikada nisu odustali od nje. Koliko je cikorija zdrava mnogi ne znaju i pored toga što nam je široko dostupna.

Cikorija je biljka upadljivih, svetloplavih cvetova koji rastu na stabjlici dužine do jedan metar. Možete je pronaći na svakoj livadi a kod cikorije se u ljudskoj ishrani može koristiti sve. List i cvet se koriste za pripremu salata dok se koren koji je možda i najkomercijalniji njen deo, koristi za čaj ali se i suši, peče i melje, čime se dobija prah nalik na kafu. Tako termički obrađena i pripremljena vrlo je slična pravoj kafi. Dobra vest je da se cikorija polako vraća u upotrebu na velika vrata, jer su mnogi, svesni zdravstvenih prednosti zadržali njeno prisustvo na svojim trpezama. Pobornici zdrave hrane i navika izbacuju pravu kafu iz upotrebe i vraćaju se cikoriji.

Značaj cikorije

Cikorija (Cichorium intybus) je korovska biljka koja je u našim krajevima široko prisutna. Višegodišnja, zeljasta biljka poreklom iz južne Evrope, danas raste gotovo na svim kontinentima. Iako joj odgovara toplija klima, suptropska i umereno kontinentalna ona uspešno raste i na mestima gde su temperature hladnije jer se vremenom i evolicujom prilagodila opstanku u ekstremnijim uslovima. Kako su odavno poznata njena lekovita svojstva danas se cikorija uzgaja u planiranim zasadima kao komercijalna lekovita trava. Služi za proizvodnju napitka poznatog kao cigura, takođe se od cikorije priprema vrlo lekovit čaj ili se koristi za jelo sveža i začinjena kao salata.

Cikorija je višegodišnja biljka koja raste preko cele godine, a cveta od jula do septembra kada se i koren najviše razvija. Za koren je najbolje vreme eksploatacije septembar mesec, kada se smatra da je najbogatiji eteričnim uljima i hranjivim materijama, mineralima i vitaminima. Nadzemni delovi biljke mogu se koristiti u ishrani čim dovoljno narastu (kada je u pitanju list) ili čim rascvetaju lepe plave cvetove, ukoliko želimo da sakupljamo cvet. Koren mora proći izvestan tehnološkiproces pripreme, vađenja, pranja, seckanja, sušenja, pečenja i mlevenja kada je u pitanju proizvodnja cigureili čaja.

Čaj je posebno lekovit služi kao pomoćna terapija u tretiranju različitih oboljenja.Koren cikorije se najviše koristi u prirodnoj medicini.Biljka ima jedan glavni koren i više pomoćnih korenova koji se račvaju iz glavnog. Koren može da naraste i do 25 centimetara, vretenastog je oblika, sočan i mesnat. Cvetovi se nalaze uglavnom na vrhu stabljike i možete ih naći na biljci od jula do septembra. Cvet je najbolje brati svež, čim se otvori. Celom svojom dužinom biljka je ispunjena sokom beličaste boje i gorkog ukusa koji je lekovit, nutritivno bogat vitaminima, mineralima i oligoelemntima pa ima izuzetan značaj u alternativnoj medicini.

Gajenje i priprema cikorije

Lekovita svojstva cikorije nisu saznanja novijeg datuma. Naprotiv, za njen značaj znalo se još u vreme Karla Velikog, kada se cikorija počinje masovno koristiti na dvoru, u ishrani i lečenju. Obzirom da je biljka koja se lako gaji mnogi poljoprivredni proizvođači se odlučuju da je seju radi dalje industrijske komercijalne upotrebe jer se u svetu sve više koristi. Biljka ne potražuje posebne uslove kada je klima u pitanju ali ne zahteva ni previše bogato zemljište. Nije je potrebno pokrivati folijom niti protivgradnom mrežom.Pogoduje joj srednje bogato zemljište i prosečan nivo vlage. Velike vrućine mogu da oštete njene nadzemne delove, pogotovo ako nema dovoljno vlage, pa se proizvođači odlučuju za navodnjavanje kada postojipotreba za tim. Biljka se može sejati, direktnom setvom iz semena ili pelcovati, odnosno rasadjivati iz ožiljenih reznica. Postoje različite vrste cikorije a kod nas je napoznatija, odnosno najviše se koristi u planiranim zasadima sorta Magdeburški radič-magdeburger. Pobornici korišćenja cikorije u odnosu na kafu ističu njen nutrivni sastav i zdravstevene benefite, ali i činjenicu da cikorija nema negativno dejstvo, ne sadrži kofein niti stvara zavisnost.

Kao što smo ranije pomenuli, svi delovi biljke se koriste. Cvet i list semogu koristi i sveži, mada kod nas ne postoji kultura korišćenja sveže cikorije i ishrani. Obično se cvet, list i grančice cikorije beru, suše, seckaju i koriste kao čaj. Zato treba razlikovati čaj od korena cikorije i čaj od nadzemnog dela biljke. Najbolje je cikoriju sušiti na prirodnim temepraturama nikako na direktnom suncu. Koristite zasenčena mesta gde postoji dovoljan protok vazduha. U industriji se suši u specijalizovanim sušarama gde se temperature podešavaju tako da se ne gube nutritivna svojstva biljke ali se sušenje ipak obavlja brže nego prirodno. Koren se suši na višim temperaturama do 70 stepeni dok se cvet i stabljika suši na temperaturi do 40 stepeni.

Nutritivna vrednost cikorije

Lekovita svojstva svake biljke zavise od njenog hemijskog sastava, takav je slučaj i sa cikorijom. Da bismo znali u kojim bolestima nam može pomoći, moramo znati i od čega se sastoji. U najvećem delu, u njenom sastavu, nalazi se inulin. Inulin je posebna vrsta biljnih vlakana, on je polisaharid, prehrambena vlakna poznata i pod nazivom fruktani.Uglavnom se nalazi u voću, povrću i biljkama generalno. Prirodni je prebiotic. U cikoriji se nalazi uvisokom procentu, čak oko 50%.

Cikorija sadrži i glikozide.Glikozidi predstavljaju složena organska jedinjenja, koja u svom sastavu sadrže šećere i agliukone. U prirodi se uglavnom nalaze u biljkama i imaju izuzetan značaj u prirodnoj medicini. U cikoriji se nalazi specifični glikozid koji se naziva i intibin.Intibin je salužan za njen gorak i opor ukus kojim se cikorija odlikuje. Iz tih razloga čaj cikorije je dobar za gastrointestinalni trakt, za bolesti želuca i creva.

Preporučujemo:

Od vitamina sadrži zavidnu količinu antioksidanata, vitamina A, C i E pa se koristi za okrepljenje organizma i kao podrška narušenom imunitetu. Posebno treba istaći zavidne količine vitamina C. U cikoriji se nalazi u svom prirodnom obliku a tako ga organizam najbolje usvaja.Zatim sadrži i vitamine B5 i vitamin K.

Od minerala sadrži najviše kalijuma pa se može koristiti u slučajevima kada je neophodno sačuvati elektrolite ili u slučajevima preteranog gubljenja elektrolita kao što je dijareja i povraćanje. Sadrži i mangan i magnezijum. Čaj od cikorije je veoma lekovit. Cikorija sadrži i etereična ulja, fruktozu, smole, kiselinei biljne alakloide.

U prirodnoj medicini najviše se koristi koren ali ne treba zanemariti i ostale delove biljke. Koren je istaknut jer sarži najviše pomenutih vitamina, mineral i oligoelemenata.

Zdravstveni značaj i lečenje cikorijom

Veliki je broj bolesti, čije se lečenje može ubrzati korišćenjem cikorije. Zahvaljujući njenom bogatom hemijskom sastavu, cikorija se od davnina koristi kao pomoć pri lečenju bolesti gastrointestinalnog trakta (sistema organa za varenje). Ovo dejsto je od davnina poznato u narodu. Koristila se za lečenje domaćih životinja. Kada stoka neće da jede, sveže pokošena cikorija može da pomogne i otkloni nadutost kod preživara itd.

Otklanja problema poput smanjenog apetita i mučnine u želucu zbog gorkih sastojaka kojim obiluje, stimuliše i varenje. Koristi se kod eliminisanja parazita iz creva. Kod zapaljenskih bolesti creva takođe pomaže kao i kod opstipacije i dijareje. Inulin kojim je bogata završava u debelom crevu i njime se hrane dobre probiotske bakterije. Cikorija čisti želudac, slezenu, jetru i bubrege. Izuzetno je pogodna za ishranu dijabetičara pa se čaj preporučuje i kod smanjenja šećera u krvi. Cikorija potstiče metabolizam što je značajno za gojazne ljude sa povišenim šećerom u krvi.

Cikorija se smatra najboljim prirodnim lekom protiv zarazne žutice-bolest prljavih ruku. Služi za izbacivanje kamena iz bubrega i mokraćne bešike. Kada su bakterijske infekcije u pitanju,čaj od cikorije je izuzetan antibakterik. Uspešno otklanja bakteriju Ešerihiju koli u mokraći, sprečava razvoj Heliko bakterije u želucu a koristi se i protiv Kandide u crevima.

Za lečenje malokrvnosti, nesanice i ubrzanog rada srca, koriste se nadzemni delovi biljke, dakle, čaj od lista, stabljike i cveta cikorije. Obzirom da je bogata vitaminom C i ostalim antioksidantima, čaj od cikorije se koristi za povećanje imuniteta, za okrepljenje i regulisanje metabolizma. Cikorija se koristi i za snižavanje lošeg holesterola u krvi. Time se sprečava pojava ozbiljnijih bolesti poput arteroskleroze, povišenog krvnog pritiska, moždanog i srčanog udara.

Čaj od cikorije

Čaj se može pripremati od korena, što je i najščešće korišćen deo biljke, ali se može pripremati i od nadzemnih delova, odnosno od cveta, lista i stabljike. Čajod nadzemnih delova biljke koristi se tako što se jedna puna supena kašika suvih delova biljke prelije sa 3 dcl ključale vode i ostavi da stoji oko sat vremena. Piti po jedan decilitar tri puta u toku dana.Koristi se najčešće protiv uznemirenosti, nesanice i duševne napetosti.Ne preporučuje se trudnicama jer može da izazove kontrakcije.

Čaj od korena cikorije priprema se tako što se jedna kafena kašićica suvog korena biljke prelije sa 2,5 dcl ključale vode i ostavi da odstoji najmanje sat vremena. Takođe se ne preporučuje trudnicama.

Čaj od cikorije se može koristiti i za mršavljenje. Upravo je njena moć u tome što podstiče metabolizam da sagoreva masne naslage.Kafa od cikorije pravi se od suvog, prepečenog i samlevenogkorena. Ovakvim tehnološkimpostupkom dobija se prah koji je po ukusu strukturi i mirisu jako sličan kafi. Priprema se na isti način kao i prava kafa.

Pobornici cikorije brane svoj stav time što cikorija ima značajniji učinak na zdravlje organizma, ne sadrži kofein i ne stvara zavisnost. Jeftinija i zdravija varijanta “kafe” može značajno da utiče na vaše navike i zdravstveno stanje ukoliko kafu zamenite cikorijom.

Sve informacije koje smo se potrudili preneti vam u ovom tekstu samo su informativnog karaktera i one ne mogu da zamene posetu lekaru i stručno medicinsko mišljenje.