Soja u ishrani – istine i zablude


Ishrana

Iako mnogi od nas, na pomen soje prvo pomisle na Ameriku, soja je u stvari biljka iz porodice mahunarki, koja je poreklom iz Kine. Moderna civilizacija soju smatra savremenom namirinicom. Međutim, soja se prvi put javlja 3000. godine pre nove ere na teritoriji Kine a tek početkom nove ere počinje da se koristi u Koreji i Japanu. Za Ameriku se vezuje tek krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka.

Soja se smatrala nekada osnovnom hranom stare kineske civilizacije, pored pirinča i prosa. Imala je  veliki značaj za opstanak kineskog carstva u trećem milienijumu pre nove ere.  

Vrlo hranjiva biljka, mahunarka koja u svom sastavu sadrži preko 40 procenata čistog proteina i oko 20 procenata hranjivog ulja, soja je namirivala osnovne potrebe organizma za mnogim vitaminima, mineralima, belančevinama i proteinima. Soja se i danas smatra vrlo važnom namirinicom u ishrani. Takođe, mnogi je smatraju i zdravom hranom navodeći da je čovek može konzumirati često. 

Da li je baš tako?  

Pokušaćemo da vam damo odgovor u daljem tekstu.

Uporedo sa svojim blagodetima, soja nosi i epitet najkontaminirane biljke. Iz razloga svoje genetske modifikacije (GMO) soja je danas gotovo neuništiva pa je otporna i na totalne herbicide. Ogromne količine pesticida koje se danas koriste u poljoprivrednoj proizvodnji ostavile su traga na kvalitet i zdravstvenu ispravnost mnogih kultura. Soja i njena prirodna struktura značajno su izmenjeni a zahvaljujući tretiranjem raznim hemijskim susptancama današnja soja je izmenila i svoj nutritivni sastav pa neka istraživanja beleže povećanu količinu olova i žive u njoj. Iako veliki broj zemalja zabranjuje sejanje GMO biljaka, proizvodnju i dalju distribuciju GMO hrane, ipak treba biti oprezan kada su soja i proizvodi od soje u pitanju.

Soja tek u devetnaestom veku doživljava svoju renesansu i to upravo u Americi. Krajem osamdesetih godina dvadesetog veka, zbog svog specifičnog sastava kao odlična zamena za meso soja biva predstavljana gotovo kao da je lek. 

Soju je u Ameriku doneo Bendžamin Frenklin, a zbog svog specifičnog sastava ubrzo postaje vrlo značajna u ishrani ljudi i životinja.

Marketing i potreba američkih proizvođača soje za profitom soju uspešno plasiraju na tržište hrane, pa soja postaje glavni sastojak raznih burgera i ostale fast-fud hrane. Soja se melje i pravi se sojino brašno koje se koristi u proizvodnji konditorskih i pekarskih proizvoda. Njena dostupnost, relativno lako gajenje i nutritivni sastav čine je jednom od glavnih sastojaka u prehrambenoj industriji u celom svetu, a pogotovo u SAD. 

Nad sojom je pri samom kraju dvadesetog veka (1996. godine) od strane naučnika uspešno izvršena genetska modifikacija semena tako da je takva soja postala otporna na totalni herbicid. Otuda i kontraverze o soji kao zdravoj hrani, a smatra se da je više od 80 posto soje koja se koristi u ishrani ljudi i zivotinja na celom svetu upravo genetski modifikovano. 

Iz dana u dan sve su veće površine zasejane genetski modifikovanom sojom. Iako je u mnogim zemljama ovakva soja zabranjena, ona se gaji bez znanja nadležnih državnih organa i uvek pronađe svoj put.

Pored sojinog zrna kao osnovnog proizvoda, drugi najvažniji proizvod od soje je sojino ulje, zatim sojino mleko obzirom da je bogata belančevinama itd. Soja danas zauzima značajno mesto u ishrani ljudi a koliko je i da li je zdrava pročitajte u daljem tekstu. 


Proizvodnja soje i njen značaj


Da se za početak malo pozabavimo ciframa. Soja je danas jedna od najviše sejanih i gajenih biljaka na svetu upravo zbog svog specifičnog sastava i namene koja može biti raznolika. Pored toga što ima veliki značaj u ishrani ljudi i životinja, soja daje značajne prinose po hektaru pa je ekonomski vrlo isplativa za gajenje i dalju preradu. 

Od tih osamdesetih godina dvadesetog veka koje su bile značajne za ekspanziju soje na svim kontinentima pa do danas broj zasejanih hektara sojom konstatno raste. 

U svetu, ukupna količina zasada soje poslednjih godina iznosila je 112 miliona hektara. Što je ogromna količina proizvedene soje obzirom da su prinosi po hektaru ove biljke prilično visoki.

Najveći proizvođač je svakako Amerika zatim slede Brazli, Argentina Indija i Kina. Ovo su pet najvećih proizvođača soje na svetu. Takođe, proizvodnja soje u Evropi nije mala, a Srbija je četvrta  zemlja u Evropi  po visini prinosa po hektaru. Ispred nas su Francuska, Španija, Italija i Švajcarska.

Šta je to što soju čini značajnom u ishrani ljudi?


Nutritivni sastav soje


Razlog zbog kojeg je soja jedna od najznačajnijih biljaka u proizvodnji hrane leži upravo u njenom hemijskom i nutritivnom sastavu. Soja se nalazi na spisku funkcionalne hrane, što znači da je ona nešto između hrane i leka. A da li joj je tu mesto? Mnoge dokazane blagodati soje na ljudski organizam čine je poželjnom hranom, dok sa druge strane neka naučna istraživanja upozoravaju da preterano konzumiranje soje nije zdravo i da ne možemo reći da je u pitanju lek. Razlozi su i za i protiv soje. Neosporno je da je njen značaj velik samo je važno znati u kojojoj meri i na koji način je koristiti.

Što se nutritivne vrednosti tiče soja najvećim delom sadrži proteine. Postotak proteina na 100 grama soje je negde između 35-40 %, zatim, ugljeni hidrati oko 12 % koji nisu u obliku skroba već dekstrina,  ulje oko 20%  i celuloza oko 9 %. Zanimljiv je podatak da na 100 grama soje ima 0 posto lošeg holesterola. Čak se smatra da se konzumiranjem soje smanjuje loš holesterol u krvi pa se zbog toga preporučuje svima kome je zabranjeno jesti meso.

Soja se sastoji od:

  • Proteina
  • Belančevina
  • Ugljenih hidrata
  • Vitamina i minerala
  • Masti
  • Lecitina

Pozitivna svojstva soje


Soja sadrži protein koji ima visok stepen iskorišćenosti u organizmu. Ima odličan odnos nezasićenih masnih kiselina i proteina pa je zbog toga blagotvorna za organizam. Studije su pokazale da soja sadrži svih 8 važnih esencijalnih aminokiselina bez kojih organizam ne bi mogao da funkcioniše kako treba. Ove aminokiseline organizam ne stvara sam već se moraju uzimati preko hrane. Soja je po mišljenju nutricionista najpreporučljivija kada je u pitanju unos aminokiselina i zdravih masnoća. 

Belančevine u soji su od izuzetnog značaja u ishrani ljudi. Soja se nalazi na visokom mestu među svim namirnicama kada je količina belančevina u pitanju. Zbog svoje specifičnosti i visokog procenta kvalitetnih belančevina soja ima tu mogućnost da po kvalitetu i značaju menja belančevine životinjskog porekla. 

Soja sadrži više belančevina od sira, mleka, pasulja, graška, mesa i ribe. Zbog toga je omiljena hrana sportistima, ljudima koji su izloženi teškim fizičkim radovima, vegeterijancima i osobama kojima su meso i životinjski proizvodi zabranjeni za ishranu.

Ugljeni hidrati koji se nalaze u soji imaju takođe blagotovorno dejstvo na organizam. Taj mali procenat ugljenih hidrata, koji je negde oko 12%, organizam ne može u poptunosti da iskoristi. Što je odlično kada su dijete u pitanju. Mali procenat skroba i šećera čine soju značajnom u ishrani gojaznih, dijabetičara, profesionalnih sportista i svih drugih kategorija ljudi koji vode računa o svom zdravlju. 

Soja je bogata vitaminima, mineralima i oligoelementima pa je iz tog razloga poznata namirnica kada su rigorozne dijete u pitanju. Namiruje sve osnovne potrebe organizma fosforom, kalcijumom, kalijumom, gvožđem, manganom, magnezijumom itd. Soja sadrži vitamine iz B grupe, zatim antioksidante poput vitamina A, C i E. Bogat je izvor vitamina D, F i K. 

Pod vitaminom F ubrajaju se nezasićene masne kiseline koje u soji imaju veliku koncentraciju.

Kada su masnoće u pitanju soja sadrži oko 20% ulja. Pa je pored toga što je bogata proteinima bogata i uljem što je čini glavnom proteinskom i uljnom biljnom kulturom na svetu. 

Sadrži značajno više zdravih masnoća od mleka, jaja, badema, kikirikija, sira i mesa.

Svi ste sigurno čuli za sojin lecitin. Lecitin je organska materija koja može biti biljnog i životinjskog porekla i koja spada u lipide. 

Medicinska istraživanja pokazala su da lecitin ima izuzetan značaj u apsorbovanju masti u organizmu,  pa je iz tog razloga njegov značaj velik. Ima ga i u žumancetu, telu čoveka ali najviše u soji pa je soja i glavni komercijalni izvor lecitina. Sojin lecitin danas se koristi kao dodatak raznim proizvodima jer deluje kao aditiv. Sprečava kvarenje pa se stavlja u hleb, konditorske proizvode, čokolade, pića itd...

Soja je bogata aminokiselinama koje služe u proizvodnji insulina u organizmu pa se preporučuje dijabetičarima kao važan deo ishrane. Soja sadrži i fitoestrogene, to su biljne materije koje su slične ženskim polnim hormonima estrogenima.

Preporučuje se ženama u menopauzi a neki medicinski stručnjaci je preporučuju u tretmanu raka dojke i jajnika. Ovaj podatak je dobijen iz istraživanja koja su obavljena u istočnim zemljama gde se soja više koristi u ishrani. U tim zemljama je oboljevanje od ovih tipova karcinoma i do deset puta manje. Takav rezultat je pripisan fitoestrogenima. 

Negativna svojstva soje


Kada je zdravlje u pitanju sa namirnicama bilo koje vrste ne treba preterivati. 

Isti je slučaj i sa sojom i koliko god je dobro imati je zastupljenu u ishrani, ne bi trebalo da preterujete sa njom. 

Soja sadrži određenu količinu pitične kiseline koja može biti vrlo toksična. Ova vrsta kiseline karakteristična je za sve mahunarke, ima je i u pasulju, boraniji, grašku itd. Međutim, ni u jednoj je nema u toj količini i koncentraciji kao u soji. Zato ne preterujte sa sojom koliko go da je u nekim segmentima zdrava.

Količina genisteina, koja se nalazi u soji, je takođe bitna i može uticati na rad štitaste žlezde ukoliko se sa njom preteruje. Ne preporučuje se konzumiranje soje obolelima od smanjene funkcije štitaste žlezde jer može dodatno da umanji njen rad.

Soja sadrži fitinsku kiselinu. Fitinska kiselina onemogućava pravilnu apsorpciju kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, bakra, gvožđa i cinka pa se stoga ne preporučuje stalno konzumiranje soje i sojihih prozvoda. 

Mogući su i problemi sa probavom jer se termičkom obradom soje u nekom procentu menja i struktura belančevina što može uticati negativno na varenje i probavu. Varenje ovakvog oblika sojinih belančevina može uzrokovati probleme sa pankreasom.

GMO soja, tretirana herbicidima prepunim aluminijuma i žive može u svom sastavu sadržati povećane vrednosti ovih metala pa se stoga preporučuje da kupujete soju i namirnice od soje ukoliko nisu genetski modifikovane iako je to pravi izazov pronaći danas na tržištu. 

Važno je takođe napomenuti da industrijska hrana nije isto što i prirodna hrana, pa današnja soja nije ista soja koja se 3000 godina pre nove ere sadila u Kini. 

Današnja industrija prerade soje većinu nus produkata od soje proizvodi od ostataka pa je stoga i sadržaj hranjivih sastojaka u takvim proizvodima doveden u pitanje.

Nije na odmet da, ukoliko želite uključiti soju u vašu ishranu, konsultujete nutricionistu ili lekara specijalistu ishrane i higijene. Oni će vam dati sve potrebne odgovore na pitanja u vezi soje i njenog uticaja na zdravlje.



Preporučeni proizvodi

Laneno seme mleveno 100g BEYON

Laneno seme je bogato celuloznim vlaknim...

Diabet štanglica brusnica med 30g

Pogodno za dijabetičare. Ne sadrži šećer...

Golica BIO 200g

Organski proizvod Bundevino seme sadrži ...

Sirup kupina dijet 0,75 Artfoo

Kupina obiluje gvožđem, kalijumom, kalci...

Protein kokosa (20%) 500g

Kokos se od pamtiveka koristi u ishrani....


Pogledaje još

Čaj prodijabet sa cimetom

Mešavina lekovitog bilja. Sastav: mahuna...

Melasa Bio 400g

Melasa sirup je sporedni proizvod u proi...

Super green mix 6 80g BEYOND

“Super zelena mešavina 6” je mešavina 6 ...

Epsom Soli

Očistite organizam od toksina izazvanih ...

Naturela namaz 250g Hajdukovo

Naturela se može koristiti i kao fil za ...



Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*


Srodni tekstovi:


Najbolje od soje

Soja je mahunarka velike nutritivne i biološke vrednosti koja  pruža zdrav i kvalitetan ...

Detaljnije

Izbeljivanje zuba na prirodan način

Postoji mnogo proizvoda koji mogu požuteti vaše zube, zbog čega vam može biti neprijatno da s...

Detaljnije

Ajurvedin pristup zdravoj ishrani

Koncept kombinovanja hrane kao ideja da se neka hrana lakše vari kada se kombinuje sa drugom,...

Detaljnije

Kokosovo ulje u ishrani sportista

Ne sadrži veliki broj kalorija, brzo se pretvara u energiju i povećava izdržljivost organizma. Kokos...

Detaljnije

Registruj svoju prodavnicu na našem sajtu

Saznaj više

Copyright © 2017 Zdravisimo. All rights reserved.
Izrada sajta by GW, SEO by WBS