Jin i Jang hrana

Ishrana Makrobiotička ishrana

Makrobiotička ishrana je samo jedan aspekt mnogo šireg pojma nazvanog makrobiotika. Makrobiotika pored posebnog režima ishrane podrazumeva filozofiju, način i stil života, odnosno shvatanje sveta i događaja u njemu kao večite interakcije dve suprotne sile nazvane jin i jang.

Makrobiotički način ishrane nije stogo određen režim ishrane, više je zasnovan na fleksibilnom prilagođavanju našoj sredini. U početku se može učiniti da je primena makrobiotičkih pravila teška, ali kada jednom usvojite osnovne principe da balansirate između dva komplementarna i antagonistička elementa u svojoj ishrani ali i u svim drugim aspektima života, uvek ćete imati uravnotežen obrok.

Kao primer, ako uzimate suviše soli, vaš će organizam instinktivno tražiti tečnost, šećer ili slično. Zadatak makrobiotike je da usvrši ove intuicije putem svesne raspodele namirnica na jin/jang namirnice.

Jin je energija koja vodi širenju, rasprostiranju, odvajanju, dok jang ima za rezultat skupljanje, stapanje i spajanje. Jin i jang su kao dva suprotna pola koja se neprekidno privlae i stvaraju jedinstvene kombinacije i beskrajan broj oblika. Međutim, ništa nije samo jin ili samo jang. Sve se sastoji od obeju tendencija zastupljenih u različitom stepenu. Ove univerzalne dinamičke tendencije možemo prepoznati svuda oko nas počevši od kretanja nebeskih tela (centrifugalna i centripetalna sila), svakodnevnih pojava (dan i noć, ciklično menjanje godišnjih doba) pa sve do ljudskog organizma (naizmenično širenje i skupljanje srca i pluća, pokreti želuca i creva prilikom varenja…). Značajno je napomenuti da ni jedna od ovih tendencija nije „loša“ ili „dobra“. Sve pojave se mogu analizirati sa Jin/Jang pozicije posmatranja:

Jin – vlažnije, tamnije, sporije, slađe, mekše, lakše, hladnije, žensko..
Jang – suvlje, svetlije, brže, slanije, tvrđe, teže, toplije, muško..

Jin i Jang u hrani

Sva hrana koju uzimamo ima više jin odnosno više jang kvaliteta a samim tim i takav uticaj na naš organizam. To znači da neke namirnice izazivaju skupljanje, i u krajnjoj liniji napetost, dok druge izazivaju širenje i u krajnjoj liniji opuštenost i rasutost. Zavisno od efekata koje proizvode u našem organizmu možemo namirnice da rasporedimo u spektru od jina ka jangu. Na kraju jin spektra nalaze se lekovi, alkohol, rafinisani šećer i neki mlečni proizvodi. Na kraju jang spektra nalaze se so, jaja, meso i tvrdi masni sirevi.

U makrobiotičkoj ishrani koriste se umereno jin i umereno jang namirnice koje se nalaze u središnjem delu spektra podele namirnica od jina ka jangu. To su namirnice koje se mogu uzimati svakodnevno bez opasnosti po zdravlje i one takođe pružaju sve hranljive sastojke za održavanje dobrog zdravlja – proteine, ugljene hidrate, minerale i vitamine. Ukoliko jedna namirnica preteže bilo na jin bilo na jang stranu vršimo njeno uravnoteženje. Naprimer: povrće (koje je po prirodi više jin) uravnotežujemo sa malo soli (jang), prženu šniclicu od tofua (više jin) uravnotežujemo sa soja sosom (više jang). Treba napomenuti da i sama obrada namirnica daje nov kvalitet hrani. Što duže kuvamo jelo, jelo je više jang, a isto je i sa pritiskom. Što je pritisak veći tokom kuvanja (ili pripreme turšije) to je namirnica više jang i suprotno.

Lista namirnica raspoređena po njihovim jin/ jang kvalitetima

Jin namirnice: lubenica, grožđe, nar, limun, mandarina, breskva, šljiva,urma, plavi patliđan, grašak, tikvica, kupus, morska salata (laminarija), šargarepa, krastavac, pešun, paradajz, spanać, tikva, kikiriki, pečurke, proso, svinjetina, šaran.kefir, vod, so, prepeličje jaje, sirće, skrob, smuđ, kumis, pe
Jang namirnice: kukuruz, senf, đumbir, biber, rotkva, banana, kruška, smokve, krompir, repa, celer, beli luk, mahunarke, sočivo, susam, heljda, pšenica, pirinač, med, propolis, susamovo, suncokretovo i kukuruzno ulje, govedina, ovčetina, piletina, zečetina, pačetina, kravllje mleko, testenina, brašno, vino, zeleni i crni čaj, šećer, kokošija jaja, orah, mladi luk.

Preporučujemo:

Najuravnoteženije namirnice po jin/jang kvalitetima su bela riba, integralne žitarice, semenke, jezgrasti plodovi, pasulj, biljni protein, korenje i stabljike povrća, voće. Ovo je razlog da ishrana bude ona koja se zasniva na žitaricama koje su neutralne. Tradicionalna japanska kuhinja se upravo zasniva na savršeno izbalansiranim namirnicama, pa su jela sa pirinčem, povrćem, morskim povrćem i kiselim krastavcima priznata širom sveta kao najbolje uravnotežena.

Za kraj, izdvojili smo i par makrobiotičkih premisa koje vredi zapamtiti:

Svaka kuhinja je bazirana na osobenostima jednog naroda, tla na kome je odrastao i odlikama klime i to treba poštovati.
Smanji unos mleka, ali ga se ne rešavaj.
Jaja su ipak u redu, ali ne baš svaki dan.
Hrani se umereno, raznovrsno i balansirano. Vežbaj i radi, troši to što pojedeš.
Misli pozitivno, i ne robuj predrasudama, čak ni makrobiotičkim.

Izvor: