Kako se dobija ekstrakt lekovitih i aromatičnih biljaka?

Prirodna terapija Biljke kao lek

Biljni lek je najstariji oblik medicine, i jedan od najboljih. Veliki broj jednostavnih bolesti se efikasno leči biljkama, a kada su u pitanju ekstrakti, tretiranje je trajnije, čistije i jače.

Ekstrakt lekovitog bilja sadrži najveći deo korisnih sastojaka biljaka u tečnom stanju, i može biti u obliku tinkture ili biljnih kapi. Da bi se izvukli svi lekoviti delovi biljke, upotrebljavaju se voda, alkohol i etar.

Ekstrakcija se vrši u zavisnosti od vrste sirovine, alkoholnim rastvorom ili drugim organskim rastvaračima koji imaju dobru moć rastvaranja aktivnih komponenata. Biljke se obrađuju kroz njihov koren, seme ili plod.

Preporučujemo:

Lek, odnosno ekstrakt od neke biljke se dobija tako što ostavimo da iz njenog čaja, soka ili alkoholonog rastvora ispari tečnost. Tečnost isparava sve dok se ne dobije židak ili mekši talog u kome se nalaze svi lekoviti sastojci. Ekstrakt dalje služi da se od njih prave napici, medicinski rastvori, sirupi, pilule, ćepčići, pomade, kao i prehrambeni proizvodi.

Način na koji se izvlače lekoviti sastojci je propisan od strane farmaceta, pa se za dobijanje ekstrakta treba obratiti stručnim licima i apotekarima koji znaju sva propisana pravila i imaju neophodno posuđe. Ekstrakti su dalje namenjeni farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji.

Savet: Iako savremena medicina dosta duguje tradicionalnim metodama efikasnog lečenja biljkama, nikako ne treba zaobići konsultacije sa lekarom jer postoji opasnost od štetnih efekata terapije biljkama, posebno kada one potiču iz nesigurnih izvora i različitih krajeva sveta.

Iako se smatra da je upotreba lekovitih biljaka bezbedna jer je prirodna, to ne mora biti tačno. U pojedinim stanjima lekovite biljke mogu biti kontraindikovane ili imati neželjena dejstva kada se upotrebljavaju u većim dozama. Neke osobe su alergične na pojedine biljke pa mogu prouzrokovati pogrešne simptome i naneti veću štetu nego korist.