Jod u ishrani za organizam u ravnoteži

Ishrana Saveti

Pre nego što se pozabavimo time zašto je i koliko bitno imati jod u ishrani, zapitajmo se za koliko smo još minerala čuli koji imaju sopstveni dan koji se obeležava širom sveta. Upravo činjenica da se svakog 21. oktobra obeležava svetski dan prevencije nedostatka joda govori koliko je važno da imamo jod u hrani koju svakodnevno unosimo. U prilog tome govori i činjenica da je u Jugoslaviji, kako bi se obezbedilo da stanovništvo unosi dovoljnu količinu joda kroz redovnu ishranu, 1953. jodiranje soli proglašeno kao obavezno, a da je i Svetska zdravstvena oraniizacija istu odluku donela 1982. Ukoliko želimo da pojednostavimo koliko je važan njegov uticaj i blagotvorno dejstvo po organizam, dovoljno je da se prisetimo kako su nam kada smo bili mali, ako se povredimo stavljali jod na rane i posekotine. Ime inače potiče od grčkog naziva za ljubičastu boju – ioeides, zbog toga što se prilikom sagorevanja joda pojavljuje purpurna para, a prvi put je otkriven početkom 19. veka, mada je još u antičkim vremenima ustanovljeno lekovito dejstvo određenih namirnica, za koje smo kasnije ustanovili da su bogate jodom.

Zašto je važno imati jod u hrani i čemu on zapravo služi

Jod se smatra jednim od esencijalni minerala za ljudsko telo i ima važnu ulogu po pitanju opšteg zdravlja našeg orgaizma, pravilnog mentalnog i fizičkog razvoja. Jedna od najvažnijih uloga koju obavlja je očuvanje zdravlja štitne žlezde. Štitna žlezda ima zadatak da reguliše proizvodnju hormona u našim telima, a nalazi se na prednjem delu vrata, negde pri njegovom dnu. Štitna žlezda luči hormone koji se nazivaju tiroidni hormoni i oni direktno utiču na svaki deo našeg organizma, na svaki organ i na sve ćelije, direktno su povezani sa zdravljem srca i funkcionisanjem metabolizma. Lista razloga zbog kojih su tiroidni hormoni važni se na prvi pogled čini predugačkom, a mi ćemo se potruditi da ovde pomenemo neke od najvažnijih. Za početak su tu ubrzavanje ili usporvanje rada srca i regulacija brzine zamene umirućih ćelija, zatim regulacija brzine kojom sagorevamo kalorije, što je direktno povezano sa gojenjem ili mršavljenjem, kontrola načina na koji dolazi do kontrakcije mišića i smanjivanje ili povećavanje telesne temperature, kao i regulisanje brzine kojom će se hrana kretati kroz naš digestivni trakt.

Nakon štitne žlezde na red dolazi mozak, jer deficit joda značajno utiče na njega i neke od funkcija koje bi inače trebalo da neometano obavlja, pa se kod osoba kod kojih je prisutan manjak joda često dešava da problema sa pamćenjem i koncentracijom. Tegobama, nažalost, tu nije kraj, već se javljaju i glavobolja i umor, glavobolje i grčevi u mišićima.

Male količine joda mogu pomoći organizmu da se lakše nosi sa infekcijama i patogenima, pomaže i ubrzava oporavak od prehlade, i jača imunitet, jer se radi o veoma snažnom i prirodnom antiseptiku. Takođe je i od velikog značaja za postizanje mikrobiološke ravnoteže kože i sluzokože, kao i za njeno uspešno održavanje, što je u direktnoj vezi sa zaštitom organizma od štetnog uticaja virusa i bakterija.

Osim uticaja putem štitne žlezde, jod i direktno utiče na stanje kardiovaskularnog sistema, jer optimalni nivo joda reguliše srčani ritam, normalizuje cirkulaciju i smanjuje upale, dok manjak joda povećava opasnost od pojave srčanih oboljenja i utiče na povećanje krvnog pritiska.

Našoj koži, kosi i zubima takođe je potreban jod. Kod osoba koje ne unose dovoljno joda javlja se suva koža, kosa više opada a nokti postaju lomljivi, sve zbog nedostatka kolagena, za čiju je proizvodnju jod ključni element. Kada je zdravlje zuba u pitanju, jod pospešuje mineralizaciju zubne gleđi, što dovodi do smanjenja mogućnosti da dođe do pojave karijesa. Ukoliko se jodu dodaju i drugi minerali, kao što su fluor i kalcijum, struktra zuba biće dodatno ojačana, a propadanje sprečeno.

Smatra se da oko trećine svetske populacije ima problem sa neodstatkom joda, koji inače spada među najčešće, a rešive zdravstvene probleme. Neki od jasnih pokazatelja da i našem organizmu fali joda mogu biti otok na vratu, grčevi u mišićima, naglo gojenje, pojava malaksalosti ili hroničnog umora, problemi sa pamćenjem i koncentracijom, opadanje kose i sporiji rad srca, suva koža i neregularnost menstrualnih ciklusa.

Koja je to hrana bogata jodom

Pre nego što se pozabavimo time koje su namirnice bogate jodom, veoma je važno istaći dve stvari kada je jod u ishrani u pitanju. Prva je da naša tela nisu u stanju da proizvedu jod i da ga zbog toga moramo unosti kroz ishranu, a druga da je višak joda u organizmu još štetniji od manjka istog, pa nikako ne bismo trebali uzimati suplemente ili drastično menjati ishranu pre nego što se konsultujemo sa lekarom.

Riba i morski plodovi imaju visok sadržaj joda i malo kalorija, što je samo po sebi odlična preporuka, ali prednosti tu ne prestaju. Riba je i odličan izvor vitamina B, gvožđa, kalijuma i omega 3 masnih kiselina, dok morski plodovi sadrže i selen i vitamin B12.

Suve šljive su odličan izvor joda, ali su bogate i vitaminom A i vitaminom K, gvožđem i kalijumom, a odličan su izbor za vegane i vegetarijance. Zahvaljujući tome što sadrže sorbitol i što su bogate vlaknima, odlične su i u olakšavanju tegoba nastalih zatvorom.

Alge se takođe preporučuju veganima i vegetarijancima, a smatraju se da je koncentracija joda u njima bez konkurencije u prirodi. Osim joda, alge sadrže i veliki broj antioksidanasa i minerala, koji utiču na jačanje imuniteta i postizanje balansa elektorlita.

Jaja nisu samo odličan izvor joda, već se radi o jednoj od najkorisnijih namirnica koje možemo uvrstiti u ishranu zbog široke palete vitamina, minerala, zdravih masti i proteina koje sadrže. Jod u jajaima dobijamo iz žumanaca, a ona ga dobijaju iz hrane za kokoške kojoj se dodaje. Količina joda u jajima zapravo direktno zavisi od toga koji procenat hrane za kokoške čini jod.

Mlečni proizvodi predstavljaju najbolji izbor kada je unošenje joda kroz ishranu u pitanju, a šolja mleka do dve su sasvim dovoljne da zadovolje dnevne potrebe kod odrasle osobe. Isto važi i za jogurt, dok se kod sireva najviše joda može naći u svežim sirevima. I kod mleka, kao i kod jaja, količina joda koju ćemo uneti kroz mlečne proizvode zavisi od količine joda u stočnoj hrani.