Vitamin D - koja je njegova uloga i šta kada imamo problem sa njegovim nedostatkom?

Saveti

Nebrojeno puta se sigurno do sada čuli da postoji vitamin, koji se dovodi u vezu sa suncem, odnosno sa time da li je i u kojoj meri čovek izložen uticaj u sunca. Takođe ste sigurno imati prilike da čujete i da manjak vitamina D u najranijem periodu života, može vrlo lako da dovede do oboljenja koštanog sistema, poznatog kao rahitis. A ako se nedostatak vitamina D javi u kasnijem periodu života, vrlo je verovatno da će vremenom kod te osobe biti dijagnostikovana i osteoporoza.

Sve su to značajni razlozi da se informišete o tome kako bi trebalo da obezbedite svom organizmu optimalne količine ovog vitamina u svakom periodu života.

Uopšteno govoreći, usled izlaganja suncu se vitamin D sintetizuje u organizmu. A ako neko živi u zemlji, koja je poznata po izuzetno malom broju sunčanih dana u toku godine, onda je neizostavno važno da taj vitamin unosi ili preko odgovarajućih namirnica ili uz dodatak hemijskih spravljenih preparata.

Uloga vitamina D u organizmu

Izuzetno je značajan ovaj vitamin za metabolizam fosfora i kalcijuma. Naime, on podstiče resorpciju pomenutih minerala i na taj način obezbeđuje da oni budu deponovani u kostima svakog čoveka.

A usled nedostatka vitamina D dolazi do poteškoća u rastu i razvoju kako kostiju, tako isto i zuba. Takođe je ovaj vitamin izuzetno značajan i za rad nerava i za rad mišića.

Poznato je da kod dece, kod koje ne postoji mogućnost dovoljne izloženosti sunčevoj svetlosti, odnosno koje ne unose odgovarajuće namirnice, dolazi vremenom do rahitisa, što je specifično oboljenje kostiju, usled koga se javlja takozvana demineralizacija.

U većini slučajeva je način lečenja tih oboljenja usmeren na dodavanje vitaminskih preparata, ali isključivo po uputstvu lekara.

Takozvana hipovitaminoza vitamina D, odnosno avitaminoza obično dovodi do pojave rahitisa, pa o tome posebno treba voditi računa tokom perioda rasta kod dece.

Vitamin D - osnovne karakteristike

Najjednostavnije rečeno, vitamin D pripada grupi sekosteroida, koji su rastvorljivi u mastima. A javlja se u dva oblika i to kao vitamin D 2 i vitamin D 3, odnosno ergokalciferol i holekalciferol.

Primećeno je da nedostatak tog vitamina i te kako može da dovede do problema sa zdravljem.

Kao neki od uobičajenih simptoma nedostatka vitamina D u organizmu se javlja hronično oboljenje desni, zatim bolovi u kostima i mišićima, preterani umor i pospanost, kao i visok krvni pritisak.

Uz to, usled nedostatka ovog vitamina u organizmu može da dođe i do digestivnih problema, kao i do pojave depresije i alergija, a često je jedan od osnovnih pratilaca nedostatka tog vitamina u organizmu i prekomerna telesna težina.

Gde ima vitamina D?

Iako se on primarno u organizmu stvara usled izloženosti sunčevoj svetlosti, potrebno je unositi i namirnice, koje su bogate vitaminom D.

Kao najbolji izvori tog vitamina se navode riblja ulja i to prvenstveno lososa i bakalara.

Takođe, mlečni proizvodi su izuzetno bogati ovim vitaminom, kao i sojino mleko i jetra od govečeta.

Svakako treba pomenuti i da je potrebno kombinovati vitamin D i kalcijum i magnezijum, jer se tako lakše apsorbuje.

A kada su u pitanju namirnice, u kojima postoje značajne količine ovog vitamina, to su koziji sir, šampinjoni i pomorandža. Dobro je unositi i punomasno mleko i punomasni jogurt, ali i jaja i to prvenstveno žumanca, u kojima se nalazi vitamin D. Cerealije svakako treba da se nađu na stolu, kao i riba i to prvenstveno losos, tunjevina i bakalar.

Tokom hladnog perioda, odnosno u vreme kada u našoj zemlji nema dovoljno sunčeve svetlosti, svakako bi trebalo pojačati unos namirnica u kojima postoje značajne količine tog vitamina. Zato nemojte da vas brine kako nadoknaditi vitamin D, jer to uvek treba učiniti najpre kroz hranu, odnosno unosom namirnica koje su tim vitaminom bogate.

Svakako da ako je u pitanju nešto veći nedostatak vitamina D, treba konsultovati lekara, kako ne bi došlo do poteškoća posebno u razvoju dece.

Terapija za nedostatak vitamina D

Dobro je poznato da manjak vitamina D i te kako može da doprinese lošijem stanju zdravlja pojedinca. Zato treba na vreme da vodite računa o tome da organizam bude izložen sunčevoj svetlosti koliko god je to moguće, budući da se ovaj vitamin upravo na taj način primarno stvara u organizmu.

Međutim, ne samo da postoje zemlje u kojima ima manje sunčanih dana u toku godine, već i ljudima često previše obaveza ne daje mogućnost da se izlažu pozitivnom sunčevom zračenju.

Ukoliko to jeste slučaj, onda nedostatak vitamina D može da bude nadoknađen kroz unos namirnica, koje su tim vitaminom bogate.

Pojedine majke se trude da deci u ranijem uzrastu daju dodatno riblje ulje, budući da je poznato da mališani često ne vole da u ranom uzrastu konzumiraju ribu i to primarno zbog mirisa. Svakako bi trebalo u ishranu uvrstiti i šampinjone, kao i pomorandžu i cerealije, ali i kozji sir, te punomasni jogurt i mleko, odnosno sve one namirnice koje su poznate po tome što imaju zadovoljavajući nivo ovog vitamina.

Kada se pominje nedostatak vitamina D, iskustva ljudi su prilično različita, zato što u određenom uzrastu oni to i ne primećuju u velikoj meri. Ali ako počne da se javlja hronična upala desni, česta i preterana pospanost i umor, kao i drugi simptomi nedostatka vitamina D, onda je svakako potrebno uvesti određene promene u ishranu.

A ako ni to ne bude dalo odgovarajuće rezultate, odnosno ako se simptomi ne budu povukli u određenom vremenskom periodu, svakako bi trebalo konsultovati stručnjaka, jer je vrlo verovatno da tada čovek mora da unosi odgovarajuće suplemente.

Posebno treba voditi računa o mališanima, uzevši u obzir da u periodu njihovog rasta može doći usled nedostatka ovog vitamina i do pojave rahitisa, što može da ostavi značajne posledice na njihovo zdravlje.

Zato bi trebalo preduprediti sve to na vreme i dete od malih nogu usmeriti na unos namirnica u kojima postoji sasvim dovoljno tog vitamina. Čak i ako dete baš i ne voli naročito da jede ribu, uvek mu možete ponuditi zamenu u vidu sojinog mleka, zatim punomasnog kravljeg mleka i punomasnog jogurta ili šampinjona, na primer.

Vodite računa o tome da i vaša i ishrana vašeg deteta bude raznovrsna i da makar dva puta u toku sedmice na trpezi imate ribu i to po mogućstvu onu, u kojoj se vitamin D nalazi u sasvim dovoljnoj količini. Tome treba dodati i izlaganje sunčevom zračenju u određenom periodu dana, ali uz maksimalnu opreznost.