Agava sirup - šta je i kako se koristi

Ishrana

Sada je već svima dobro poznato da rafinisani beli šećer definitivno nije dobro koristiti. Iako se ranije o tome nije u tako velikoj meri pričalo, danas sve više ljudi teži da se hrani zdravo. Iz tog razloga postoje mnogi veštački zaslađivači, koji takođe nisu preporučljivi za preteranu upotrebu, ali se svakako smatraju manje štetnim od rafinisanih šećera. Sledeće što se sve češće preporučuje jesu prirodni zaslađivači, a jedan od njih je i sirup od agave.

Biljka agava

Latinskog naziva Agave americana, ova biljka suprotno uvreženom mišljenju pripada porodici asparagusa ili špargli. Listovi su joj zelenkasto plave boje i mogu da narastu do čak 2 m u dužinu. Njihov vrh je oštar i nazubljen, a ima i bodlje, pa se zato često agava meša sa kaktusom.

Širina ove biljke može da bude čak do 4 metra, a neretko raste i u visinu od skoro 4 metra.

Cvetovi agave su žute boje i mali, a cvetanje traje u proseku dva do tri meseca. Iako posle cvetanja biljka odumre, ona se neprekidno širi, zahvaljujući tome rađa mlade biljke.

Baš zato što je poznata kao medonosna biljka, ona je vrlo interesantna pčelama i drugim insektima. Raste na području Meksika, a ima je i u ostalim delovima Južne Amerike.

Mada je agavin sirup tek od nedavno postao poznat širim narodnim masama, interesantna informacija je da se prvi put tokom 16. veka ovo biljka pominje.

Šta je agava sirup?

Sirup od agave se dobija praktično iz srca same biljke, čija je prosečna starost između 7 i 15 godina.

Izuzetno je bogat fruktozom i kada je u pitanju agava sirup, glikemijski indeks je izuzetno nizak, pa se iz tog razloga preporučuje za korišćenje osobama koje pate od dijabetesa.

Važno je naglasiti i da se koriste listovi ove biljke za izradu grubog platna, dok ako se sveže lišće agave usitni, te previje na ranu ili opekotinu, tkivo će vrlo brzo biti obnovljeno. Posebno interesantno je i brašno koje se pravi od semenki ove biljke.

Inače od agave se pravi i čuveno piće tekila. Tom prilikom se koristi posebna vrsta ove biljke.

Koja svojstva ima sirup od agave?

Poznato je da su stari narodi Asteka koristili agavin sirup kako bi poboljšali varenje, a zbog svojih antibakterijskih svojstava je ova biljka korišćena i za pročišćavanje krvi. Već smo pomenuli da se za spoljnu upotrebu koristi i kod opekotina i kod rana.

S obzirom na to da ima izuzetno nizak glikemijski indeks, to se agavin sirup koristi kao najbolji zaslađivač i zamena za beli rafinisani šećer. Reč je o prirodnom zasladjivaču, koji čak mogu koristiti i ljudi tokom dijeta, ali i dijabetičari i uopšteno svi, koji žele zdravije da se hrane.

Baš zato što ima nizak glikemijski indeks, sirup od agave dovodi do toga da se ne javlja nagli skok šećera u krvi, pa se iz tog razloga preporučuje i dijabetičarima.

Osim antibakterijskih, agava sirup ima i antiupalna svojstva, a prvenstveno zahvaljujući visokom sadržaju saponina. Isti ti saponini se nalaze i u semenkama kinoe, te se preporučuju zbog pozitivnog uticaja na imuni sistem.

Preporučujemo:

Visok nivo fruktoze jedna je od specifičnosti ovog sirupa, jer je reč o prirodnom šećeru, koji se inače nalazi u mnogim vrstama povrća i voća. Upravo zato što se radi o prirodnom obliku ugljenih hidrata, koji služe za pokretanje različitih procesa u organizmu, agavin sirup se svakako preporučuje koristiti za zaslađivanje.

Inače se u agavi nalazi takozvani inulin, što je složeni oblik fruktoze, a upravo on je zaslužan za slatkast ukus koji sirup od agave ima. Često se baš iz tog razloga preporučuje i osobama koje žele da industrijski šećer zamene zdravijim zaslađivačem, a posebno onima koji žele da izgube kilograme. Upravo sirup od ove biljke produžava osećaj sitosti i dokazano je da utiče na smanjenje apetita.

Sem toga, agava sirup baš zbog inulina je dobar za smanjenje nivoa holesterola, s tim da je primećeno i da utiče na bolju apsorpciju kako magnezijuma, tako i kalcijuma. Na taj način se osobe koje unose umesto rafinisanog belog šećera agavin sirup bore sasvim prirodno protiv različitih oboljenja kostiju, a prvenstveno protiv osteoporoze.

Pored svih pomenutih supstanci, u sirup od ove biljke se nalazi i dosta aminokiselina, koje učestvuju u izgradnji proteina. Iz tog razloga se preporučuje kao preventiva od oboljenja debelog creva, kao i osobama koje pate od dijabetesa.

Agava sirup - nutritivna vrednost

Ukoliko ste pristalica brojanja kalorija, trebalo bi da znate da je energetska vrednost sirupa od ove biljke 310 kilokalorija.

Ukupno ugljenih hidrata ima 76,37 g, dok je 0,0 9 g proteina. Ukupna količina masti je 0,45 g, a agavin sirup holesterola uopšte nema, dok je dijetalnih vlakana 0,2 g.

Nema ni polizasićenih, ni monozasićenih masnih kiselina, a 22,94 g je vode u ovom sirupu.

Prisutne su i značajne količine vitamina i to najviše vitamina C, koga ima 17 miligrama, a prisutne su i određene količine vitamina B1, B2, B3, B6 i B9, kao i vitamina E i A, ali i vitamina K.

Sirup od agave sadrži i neznatne količine gvožđa, magnezijuma i kalcijuma, kao i natrijuma, fosfora i kalijuma, a takođe i mangana, bakra i cinka, te selena.

Da li je dobro da agavin sirup koriste dijabetičari?

Mnogi su saglasni u tome da zahvaljujući fruktanima, koji se nalaze u ovoj biljci, oni imaju pozitivan uticaj kod osoba koje boluju od dijabetesa.

Često se iz tog razloga i preporučuje kao dobra vrsta zaslađivača, ali prirodnog, za obolele od dijabetesa, upravo sirup od agave.

Agavin sirup za mršavljenje

Poznato je da restriktivne dijete i te kako utiču na zdravlje ljudi. Većina njih u osnovi podrazumeva izbacivanje iz upotrebe industrijskog šećera, pa i veštačkih zaslađivača.

U tom smislu agavin sirup može biti odlična zamena za beli šećer, a mogu ga koristiti i ljudi koji su na dijeti, odnosno koji žele da redukuju svoju telesnu težinu i da istovremeno ne izbace u potpunosti zaslađivače.

Kako koristiti sirup od agave?

S obzirom na to da je u pitanju proizvod, koji je čak i od belog šećera i od meda slađi, to treba redukovati njegovu količinu prilikom primene.

Obično se preporučuje da se za oko jednu trećinu količina smanji, nego kada koristite med ili beli rafinisani šećer.

Može se agava sirup koristiti i za pripremu različitih poslastica. Međutim, s obzirom na to da se radi o specifičnom proizvodu, koji ima drugačija svojstva nego na primer beli rafinisani šećer, to se neretko događa da kolači pripremljeni sa ovim sirupom izgledaju drugačije, nego kada se pripremaju sa belim šećerom. Da biste izbegli da vaša poslastica brže dobije rumenu boju, potrebno je da prilagodite temperaturu rerne.

Zbog svoje strukture, sirup od agave utiče i na ukus poslastica, ali i na njihovu strukturu. Tako se vrlo često događa da kolači, odnosno torte ili bilo koje druge poslastice koje uključuju i sirup od agave ne budu onako kompaktne i hrskave, kao one koje se pripremaju uz dodatak rafinisanog belog šećera. Ipak, isprobajte različite recepte koji uključuju i agavin sirup, pa ćete vrlo brzo shvatiti šta je potrebno da promenite prilikom pripreme.