Kako izgleda piramida ishrane u raznim zemljama

Principi zdrave ishrane Principi zdrave ishrane

Piramida ishrane je izraz koji se koristi za bilo koju grafiku koja stavlja hranu u nutritivnu hijerarhiju. Zanimljivo je videti kako različite zemlje kreiraju svoje grafike da pokažu koja se hrana smatra važnom, a koju treba štedljivo jesti da bi se postigla zdrava ishrana. U nastavku teksta možete pročitati detaljnije o piramidi hrane iz zemalja širom sveta.

SAD

U 2011. je kroz MiPlate (grafički prikaz piramide ishrane) predstavljena jednostavna grafika tanjira za večeru podeljenu u četiri gruba kvadranta, plus šolju koja predstavlja mlečne proizvode. Kada se sprovedu u praksi, smernice iz MiPlate-a navode da jednu polovinu tanjira pune povrćem i voćem sa malo više povrća nego voća. Druga polovina bi trebalo da budu žitarice i proteini sa više zrna nego proteina. Tablica ne daje detalje o tome koje vrste hrane su najbolje. Ne preporučuje se da se jedu žitarice od celog zrna umesto žitarica napravljenih od belog brašna ili da se jede posna piletina umesto slanine.

Mlečni deo grafike znači da svaki obrok treba da bude praćen čašom mleka i ne čudi što je mlečna industrija lobirala da se mlečni proizvodi uključe iako mlečni proizvodi nisu neophodni za dobro izbalansiranu ishranu. Hranljive materije u mlečnim proizvodima sigurno se mogu naći u drugim namirnicama. Ubrzo nakon što je predstavljena grafika MiPlate, Harvard je kreirao Tanjir zdrave ishrane, zadržavajući četiri kvadranta i dodajući neke informacije o zdravijim izborima u svakom kvadrantu i dodajući savete poput „krompir i pomfrit se ne računaju“ za povrće. Harvardska piramida zdrave ishrane zamenjuje mlečne proizvode vodom. Ove male promene čine veliku razliku u ishrani u dve grafike.

Belgija

Belgijske smernice za hranu predlažu što manje pice, slanine i vina. Belgijska preokrenuta piramida hrane grafički prikazuje određene namirnice koje treba jesti više i određene namirnice koje treba jesti u malim količinama. Na samom vrhu piramide nalazi se voda, a zatim sva hrana biljnog porekla. Na redu su životinjski proteini. Na dnu su crveno meso i puter.

Kanada

Kanada ne pokušava da liči ni na jednu piramidu ishrane. Zemlja ima brošuru punu informacija koja je stara više od jedne decenije. Knjižica sadrži veličine porcija, preporučene porcije po godinama, informacije o aktivnosti i još mnogo toga. Malo je zbunjujuće, a kanadska vlada je u procesu promene smernica. Nove smernice će odbaciti mlečne proizvode i naglasiti biljnu hranu kao poželjan izvor proteina, kao i preporučiti nezasićene masti u odnosu na zasićene masti. Nove smernice će takođe učiniti nešto što smernice Sjedinjenih Država nisu uspele da urade: edukovati o tome kako naš izbor hrane utiče na životnu sredinu i podstaći ljude da donose održiviji izbor hrane.

Kina

Osnova kineske piramide jesu cela zrna, krtole i mahunarke. Nakon njh na red dolazi voće i povrće. Međutim, ako pogledate preporučene količine, voće i povrće treba da budu oko polovine dnevnog unosa. Dobar dodatak je preporuka za fizičke aktivnosti što je ekvivalentno 6.000 koraka hodanja dnevno.

Finska

Hrana biljnog porekla zauzima donju polovinu piramide ishrane iz Finske. Naglašava se raznovrsnost šarenog voća i povrća, a žitarice su čitave raznolikosti. Riba je naglašena pre bilo kakvog mesa, a kao i kanadske smernice koje će uskoro biti, preporučuje se održivija hrana. U stvari, finska uprava za bezbednost hrane posvećuje veb stranicu objašnjavanju održivih izbora hrane i napominje da su oni često i zdraviji izbori.