Značaj paradajza u ishrani


Ishrana

Retko koje povrće ili voće ima toliko široku upotrebu kao što je ima paradajz. Ova svekorisna i vrlo ukusna biljka gaji se na tlu Evrope još od 17. veka, dok je u svojoj postojbini poznata vekovima ranije. 

Paradajz je poreklom iz latinske - Južne Amerike a u Evropu je donosi španski osvajač Kortez sa svojih putovanja u 16. veku.  Prvi pisani dokumenti o paradajzu potiču iz 16. veka, iako postoje indicije da ga je otkrio i Kolumbo jedan vek ranije. Bilo kako bilo, ljudi su vrlo brzo otkrili prednosti i značaj paradajza u ishrani pa se vremenom sve više koristio u kulinarstvu ali i u prirodnoj medicini jer je zdravstveni značaj paradajza brzo otkriven. 

Poreklom je iz gustih tropskih šuma Perua, gde je prvobitno rastao kao divlja samonikla biljka, koja je davala sitne crvene ukusne plodove. Kasnije je ukrštan i nastali su hibridi kakve poznajemo danas. U svojoj postojbini paradajz je višegodišnja biljka, zbog pogodne klime tamo može da raste i rađa više godina, dok je kod nas jednogodišnja, tačnije rečeno sezonska biljka jer cveta i daje plodove u periodu od maja do oktobra ukoliko se gaji na otvorenim poljima. Sa prvim mrazem i hladnim vremenom završava vegetaciju i svoj životni ciklus. Paradajz se danas prilično lako gaji i široko je rasprostranjen na svim meridijanima. 

O nutritivnom sastavu ploda i značaju u ishrani i prirodnoj medicini kasnije ćemo detaljnije govoriti, za početak da naglasimo da se paradajz može koristiti u različitim oblicima uglavnom u kulinarstvu. Vrlo je ukusan i omiljen je sastojak različitih nacionalnih kuhinja širom sveta. Paradajz u nekim kuhinjama  može koristiti i kao poslastica.  Naime, može se praviti ukusno slatko od paradajza, međutim njegovo korišćenje je karakteristično uglavnom za kulinarstvo. 

Paradajz je zeljasta, visoka biljka specifičnog mirisa, dlakavog i vrlo sočnog stabla i listova. U svakom pogledu je specifičan. Raste u visinu do 3 metra i obilno rađa ukoliko ima sve potrebne uslove. Paradajz spada u biljke pomoćnice, raste kao puzavica i zbog svoje strukture i roda neophodna mu je podrska kako bi mogao da raste uspravno. U prirodi raste naslonjen na druge biljke u vrtovima se gaji naslonjen na štap. Danas postoje određene sorte koje ne rastu visoko pa se mogu gajiti i bez štapa. Sve u svemu prilagođen je potrebama savremenog čoveka a mnoštvo hibrida daje ukusne i kvalitetne plodove koji su danas veći i teži nego što su bili plodovi divljeg paradajza pronađenog u šumama Perua. Ispitivanjem i različitim istraživanjima otkriveno je da, sastav paradajza i njegov nutritivni sadržaj značajno utiče na zdravlje ljudi. Bogatstvo vitamina i minerala stavlja ga među najomiljenije plodove koje čovek koristi u ishrani. 

Paradajz se može uzgajati na otvorenom polju ali i u staklenicima i plastenicima. U viktorijansko doba paradajz se uzgajao u staklenicima i predstavljao je pravu egzotiku. Vremenom se selio iz Španije i Portugalije gde se i danas obilato koristi u kulinarstvu i svakodnevnoj ishrani. Ubrzo se preselio i u druge zemlje pa ga danas gaji ceo svet. 


Paradajz - voće ili povrće?


Pre nego što počnemo priču o paradajzu da napomenemo da je po botaničkoj klasifikaciji paradajz voće i to svrstan u bobičasto voće. Međutim, u kulinarstvu paradajz se koristi kao povrće, uglavnom za pravljenje salata i kuvanih jela a retko ili gotovo nikada kao desert. Iz tih razloga ga većina sveta kategoriše kao povrće. Kao što smo pomenuli, paradajz se u nekim zemljama sprema i kao desert i to kao slatko. Ušećeren i termički obrađen paradajz, uz dodatke vanile, cimeta ili meda dobija oblik deserta i koristi se kao voće što i jeste u svom izvornom obliku. 


Paradajz ima izuzetnu mogućnost transformacije pa spada u jedan od najiskorišćenijih kultura. Može se koristiti sirov, kuvan, grilovan, u obliku soka, preliva, sosa, konzerviran, ukišeljen, svež i zreo ali i dehidriran, odnosno sušen kao začin. Svaki od ovih oblika ima svoj značaj i prednost pogotovo u kulinarstvu ali i u prirodnoj medicini. 

O izuzetnom značaju i lekovitosti paradajza pročitajte u daljem tekstu... 


Nutritivni sastav paradajza


Kao i svako voće ili povrće paradajz je najbolje koristiti svež. U mnogim mediteranskim kuhinjama, pogotovo Španije, Portugalije, Italije, Francuske paradajz predstavlja gotovo nezamenjiv sastojak za mnoga jela čija se priprema ne može zamisliti bez dodatka paradajza. Paradajz je bogat vitaminima, pogotovo antioksidantima, vitaminima A, E i C. Crvenu boju paradajzu daje likopen. Likopen je karotenoid koji je izuzetno jak antioksidans i ima antikancerogeno desjtvo. 

Vitamini iz B grupe imaju veliku koncentraciju u paradajzu, pored njih tu su i vitamin D i vitamin K. Paradajz sadrži veliki broj značajnih minerala kao što su kalijum, kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe, magnezijum, bakar, bor, kobalt i mangan. Izuzetno je sočan i prijatnog ukusa i mirisa, a vlakna i voda blagotvorno deluju na organe za varenje. Paradajz sadrži velike količine kalijuma ali i minimalnu količinu masnoća pa se stoga preporučuje za ishranu kod osoba koje drže restriktivne dijete. Paradajz sadrži i male količine belančevima ali i posebnu vrstu alkaloida poznatu kao tomatin. Zatim, palmitinske, sterainske, linolne i linolenske kiseline. Kada se paradajz konzumira na adekvatan način i u određenim količinama on postaje važan izvor idealno balansiranih spojeva vitamina, minerala i drugih oligolemenata, pa se preporučuje za ishranu dijabetičara.

Ne postoji neko posebno ograničenje kada je količina pojedenog paradajza u pitanju. To što je bogat vitaminom C i što je odličan diuretik može da izazove određene nelagode ako se konzumira previše. Međutim, to nije ništa strašno u poređenju sa benefitima koje paradajz ima. Minimalna doza paradajza, koju bismo trebali svakodnevno da pojedemo je oko 200 grama. Što je u proseku dva prosečna ploda ove biljke. U ovoj  količini paradajza možemo pronaći sledeće:

  • Vitamina A, oko 8 posto od dnevnih potreba
  • Vitamina B1 i E, oko 6 % od dnevnih potreba
  • Vitamina B3 oko 7% od dnevnih potreba
  • Vitamina B6 oko 8 % od dnevnih potreba
  • Vitamina C oko 33% od dnevnih potreba
  • Vitamina K oko 16 % od dnevnih potreba
  • Bakra i kalijuma oko 12 % od dnevnih potreba
  • Magnezijuma, cinka i gvoždja oko 5 % od dnevnih potreba
  • Vlakana oko 9%
  • Šećera na 200 grama sveže ubranog paradajza svega 4 procenta. 

Iz tih razloga se preporučuje u ishrani dijabetičara jer njegov nizak glikemijski index kao i veliki broj hranjivih sastojaka pomaže u snižavanju povećanog šećera u krvi. Takođe ima vrlo nizak procenat kalorija pa 200 grama paradajza ima oko 36 kalorija. 

Ne postoji šansa da konzumiranjem pradajza unesete previše kalorija. Iz tog razloga dobar je za mršavljenje i za ishranu gojaznih ljudi. Paradajz pomaže uspostavljanju narušenog balansa metabolizma, hrani ćelije i ublažava pojačan apetit, snižava povišen šećer u krvi, takođe utiče na regulaciju masnoće u krvi. Preporučuje se svima. 

Ono što može izazvati problem to je njegov kiselkast ukus. Vitamin C i prirodne kiseline koje se nalaze u paradajzu mogu da smetaju ljudima koji imaju problema sa viškom želudačne kiseline a sa druge strane podstiče varenje i metaboličke procese u tankom i debelom crevu. Paradajz je izuzetno bogat bakrom i gvožđem. Štetan, paradajz može biti samo ukoliko je zelen. Zeleni, odnosno nedozreli plodovi paradajza sadrže alkaloid solanin koji može da ima negativno dejstvo na organizam. Solanin se gubi iz paradajza zrenjem. Tada jedino u tragovima ostaje u semenu biljke. Nasi stari su kiselili zeleni paradjz stvaljajući ga u turšiju. Kiseljenjem solanin se gubi i ostaje u rasolu međutim, ne preporučuje se jedenje zelenog paradajza bez obzira na način pripreme.


Zdravstveni značaj paradajza


Likopen koji se nalazi u paradajzu zaslužan je za njegovu jarko crvenu boju i izuzetno je značajan za zdravlje čovekovog organizma. Likopen je izuzetan antioksidans i ima izraženo antikancerogeno dejstvo. Terapeutska svojstva likopena ogledaju se u tome što štiti od različitih oblika karcinoma, posebno karcinoma prostate i debelog creva kada su muškarci u pitanju a kod žena preventivno deluje na karcinom grlića materice. Likopen usporava ili u potpunosti zaustavlja deljenje tumorskih stanica i sprečava dalju mutaciju DNK. 


Likopen štiti organizam od slobodnih radikala a izuzetan značaj ima u sprečavanju i lečenju kardiovaskularnih oboljenja. Važno je znati da se likopen mnogo bolje apsorbuje u kombinaciji sa biljnim uljima zbog toga se preporučuje da se paradjz pri konzumaciji začini svežim maslinovim uljem i limunovim sokom. 

Kuvani paradajz, koji mi na ovim prostorima posebno imamo običaj da pripremamo za zimu, ima mnogo veći procenat likopena nego svež paradajz. Iako termičkom obradom gubi nešto vitamina i minerala, paradjz kuvanjem dobija mnogo veću koncentraciju likopena pa se preporučuje svakoga dana popiti makar jednu čašu od 2dcl kuvanog paradjza kao preventivu za mnoga oboljenja. 

Paradjz sadrži serotonin pa je iz tih razloga i značajan antidepresiv koji doprinosi boljem raspoloženju i boljem funkcionisanju centralnog nervnog sistema. Paradajz ubrzava metabolizam i reguliše probavu. Stimuliše organe za varenje, posebno utiče na želudac, tanko i debelo crevo. Odličan je diuretik pa može da pomogne pri izbacivanju viška vode iz organizma. Takođe, pomaže pri lečenju bubrežnih bolesti i bolesti mokraćne bešike. Paradajz može da pomogne pri lečenju upornih bakterijskih infekcija uro-genitalnog trakta. Obnavlja ćelije, utiče na mišiće i koštano zglobni sistem. 

Sprečava bolesti srca i kardiovaskularnog sistema. Utiče na nivo masnoće u krvi i smanjuje indeks arteroskleroze. Paradajz utiče na vid, posebno može pomoći kod staračke kratkovidosti, katarakte i problema sa mrežnjačom oka. Zbog svog specifičnog sastava može se koristiti i za nadoknadu izgubljenih elektrolita i sprečavanje dehidratacije.

Izvesne mere opreza kada je paradjz u pitanju tiču se alergičnih osoba. Dakle, paradajz je alergen i alergija se može javiti u bilo kom periodu života. Obično se ogleda u prolivu, oticanju sluzokože, poremećaju u disanju itd... Uzroci alergijskih reakcija su upravo likopen i antocijan (crveni pigment paradajza). 



Preporučeni proizvodi

Rogač u prahu BIO 200g

Rogač je mahuna slatkastog ukusa koja ra...

Crni kumin (nigella sativa, ćurekot, black cumin)

Crni kumin je začin koji se najvi&scaron...

Sapun moringa 100gTerra Co

Moringa sapun temeljno čisti kožu, čini ...

Ulje karanfilića 30ml TerraCo

Ulje karanfilića je prijatno, začinjeno,...

Amarant

Amarant, ili štir, bogat je proteinima b...


Pogledaje još

Senza mix za hleb i peciva

Bezglutensko brašno se koristi pr...

Sirće jabukovo M

Ovaj proizvod dobijen tradicionalnom met...

Sapun moringa 100gTerra Co

Moringa sapun temeljno čisti kožu, čini ...

Sapun od kozjeg mleka -biljni ugalj

Ovaj sapun je potpuno prirodan proizvod ...

Čaj ginko-granulat 200gr

Instant čaj u granulama. Prirodno zaslađ...


Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*


Srodni tekstovi:


Zdravi i ukusni napici za leto

Adekvatan unos tečnosti tokom letnjih dana je od izuzetne važnosti za funkcionalno održavanje organi...

Detaljnije

Prirodom protiv alergija

Muči vas alergija? Astma? Netolerantni ste prema glutenu? Bilo koja alergija ili netrpeljivost čini ...

Detaljnije

5 antikancerogenih sokova

Kancer se u svetu vodi kao jedna od bolesti koja je odnela najveći broj ljudskih života, i smatra se...

Detaljnije

Naturologija: Moć prirode

Naturologija ili naturopatija kao pojam označava lekovitu moć prirode, i smatra da se zdravlje posti...

Detaljnije

Registruj svoju prodavnicu na našem sajtu

Saznaj više

Copyright © 2017 Zdravisimo. All rights reserved.
Izrada sajta by GW, SEO by WBS