Kako pobediti anksioznost – anksioznost i napadi panike

Saveti

Depresija, anksioznost, napad panike i stres! Ovo su najčešće korišćeni termini kada su psihičke i emotivne tegobe savremenog čoveka u pitanju.

Malo je onih koji se nikada nisu suočili sa nekim od ovih stanja. Stres nam je postao svakodnevnica. Živimo u stresnom okruženju ali mnogi od nas se vrlo uspešno suočavaju sa životom pod pritiskom. Danas je i prolazak preko pešačkog prelaza u saobraćajnom špicu stres. Svi ti automobili, gužva, buka, ljudi koji trče i žure mogu u nama izazvati dodatnu emociju i opterećenje. Dakle, sa stresom se suočavamo svakodnevno i u svim životnim prilikama.

Međutim, stres je stanje koje obično ne traje dugo i ono prestaje u momentu kada problem koji je nastao rešimo. U momentu kada pređemo ulicu i nastavimo koračati po sigurnom trotoaru, stres koji smo imali zbog saobraćane gužve nestaje. Šta smo postigli ovim objašnjenjem? Cilj je bio da pojasnimo šta je u stvari stres, a to je emotivna reakcija na određeni problem u određenom trenutku, koja nestaje kada problem rešimo ili izbegnemo. Jako je važno praviti razliku između ovih stanja, stresa, anskioznosti i depresije. Kako je stres prolaznog karaktera toliko depresija i anksioznost mogu biti dugotrajni problemi koji se teško prevazilaze.

Takođe je bitno napraviti razliku između depresije i anksioznosti. Depresija je termin koji često možemo čuti u svakodnevnoj komunikaciji. Depresivna stanja mogu biti vrlo ozbiljan psihički problem koji zahteva poseban tretman od strane stručnog lica. Zato, ukoliko primetite bilo kakve znake depresije na sebi ili kod nekog vama bliskog, neophodno je da se obratite stručnom licu, lekaru ili psihologu.

Šta je u stvari depresija?

Depresija je oblik raspoloženja. To su momenti problematičnog i neuobičajenog raspoloženja, koje prate niz drugih atipičnih psihičkih stanja.

Bezvoljnost i potištenost, pad životne energije i nedostatak volje, smanjena aktivnost, zatim osećaj beznađa i pesimizma su stanja koja si tipična za depresiju. Može se javiti osećaj usamljenosti, insomnija-nedostatak sna, smanjen apetit, beg od realnosti i zanemarivanje svakodnevnih obaveza. Svi simptomi depresije se ne moraju obavezno javiti odjednom. Svaki slučaj je poseban ali svaki slučaj zahteva obaveznu posetu lekaru i pomoć stručnog lica.

Šta je anksioznost?

Kada je u pitanju anksioznost onda govorimo o prenaglašenim emocijama, a najčešća emocija koja kod anksioznih ljudi izaziva duševnu bol je strah. Anksioznost je dakle povezana sa svakodnevnim strahovima koje nam remete kvalitet života.

Često je većina tih strahova neopravdana ali iz nekog razloga mi svakodnevno osećamo preteranu brigu za svaki segment našeg života. Taj osećaj bespomoćnosti koji se javlja izaziva nekontrolisani strah i paniku.

Brinuti nije isto što i biti anksiozan. Svi mi brinemo za svoju porodicu, za sebe, decu, posao ali anksiozne osobe postaju preopterećene svojim brigama a njihovim životom upravlja strah i strepnja.

Anksioznost može izazvati ozbiljna psihička patološka stanja koja mogu pogoršati naše fizičko zdravlje.

Kao posledica anksioznosti može se javiti povišen šećer u krvi, ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, problemi poput poremećaja rada štitaste žlezde, problemi za žučem, crevima, želucem itd. Ovo stanje kao i stanje depresije takođe zahteva medicinski tretman i čim primetite da su stvari izmakle kontroli, obavezno se javite svom lekaru.

Svakako da u nekim momentima možete sami sebi pomoći, terapija biljem, čajevima, kupkama, aromaterapijom i promene u životu mogu učiniti da se osećate bolje. Postoji puno načina i mehanizama koje, uz medicinski tretman, možete koristiti u borbi sa anksioznošću i napadom panike.

Napadi panike i anksioznost

Često ova dva psihička stanja idu jedan uz drugi pa se dešava da anksioznost biva praćena napadom panike.

Panični napad je takođe jedan oblik straha, velikog intenziteta ili oblik izrazite neprijatnosti a opisuje se kao strah da će se nešto jako loše dogoditi nama ili nekom članu porodice. Osećaj da se gušimo, tonemo, da umiremo i da nema ko da nam pomogne izaziva u nama strah ogromnih razmera koji ne možemo u tom momentu kontrolisati pa se iz tog razloga u nama stvara panika i beznađe.

Panični napadi obično ne traju dugo od par minuta do pola sata ali osoba koja ih doživljava ima osećaj da traju celu večnost.

Napad panike prate i određena fizička stanja poput nesvestice, gubitka vazduha, ubrzanog rada srca, žmarci koji prolaze kroz celo telo, gubitak snage u nogama i rukama, problemi sa vidom, zujanje u ušima, povišen krvni pritisak, lupanje srca itd...

Mi često ne vidimo realne razloge za panične napade koje doživljavamo. Međutim, detaljnim psihološkim ili psihijatrijskim ispitivanjem lekar uvek dođe do razloga koji su bili okidač za pojavu paničnih strahova. Često su to određena stresna i traumatična iskustva iz ranijeg života. Panični napadi mogu da budu jedan začarani krug i tako sami sebi budu uzrok i posledica. Moguće je doživljavati panične napade iz razloga što imamo strah da će nam se dogoditi paničan napad. Psiholozi to objašnjavaju kao strah od straha i potrebna je snaga, volja i odlučnost za prevazilaženje ove pojave.

Da bi se postavila dijagnoza i da biste bili sigurni da su u pitanju panični strahovi neophodno je isključiti postojanje telesnog oboljenja. Obavezno je javiti se lekaru koji će vas uputiti na internistička ispitivanja a kasnije na tretman kod psihologa. Nikako nemojte zanemarivati poremećaj već potražite stručnu pomoć.

Važno je svakako pomenuti da postoje načini kada i sami sebi možete pomoći, uz pomoć darova prirode i snagom volje ove probleme možete da ublažite i značajno popravite svoje stanje i raspoloženje.

Visoka funkcionalna anksioznost

Savremena psihijatrija i psihologija govore nam da nisu sva anksiozna stanja ista niti su svi poremećaji koji se dovode u vezu sa anksioznošću isti. Još jedan poseban oblik anksioznosti jeste visoko funkcionalna anksioznost – VFA. Svakodnevno se registruju novi slučajevi koji pate od ovakvog vida straha i stresa.

Visoko funkcionalna anksioznost je poseban oblik anksioznog poremećaja koji se ogleda u tome da osoba postavlja sebi visoke životne ciljeve koje ne može da postigne ili teško postiže pa konstantno u sebi gaji određenu dozu straha kako neće uspeti u planiranim poduhvatima.

Ti poduhvati kreću se od najsitnijih detalja do važnih životnih odluka. Na primer, konstantno gledanje na sat kako bi se svaka dnevna obaveza savršeno uklopila u planirani termin. Probijanje tog termina, odnosno kašnjenje ili neki neplanirani događaj koji to remeti, izaziva u osobi strah, nervozu, stres, paniku i sl.

Ista takva reakcija javlja se i kad su neke važnije i konkretnije životne situacije u pitanju. Osoba u napred ima postavljenje visoke ciljeve i standarde, sve manje od toga što je osoba sebi zacrtala izaziva u njoj strah, brigu, nervozu, nesanicu, napetost i slične simptome karakteristične za anksiozna stanja.

Preporučujemo:

Osobe koje pate od VFA (visoko funkcionalne anksioznosti) obično ne pokazuju nikakve simptome i na prvi pogled se ne može primetiti da nešto sa njom nije u redu, ali unutar nje se odvija prava borba, pravi mali košmar, ukoliko nešto nije onako kako je isplanirano i zacrtano.

Ovakve osobe retko kad potraže pomoć lekara, društvo teško može da primeti da postoji neki poremećaj a u biti osobe koje pate od VFA su vrlo nesrećne, traumatizovane, zabrinute i opterećene. Sve dok taj unutrašnji pritisak ne izazove određena fizička stanja poput povišenog krvog pritiska, povišenog šećera ili ubrzanog rada srca, osoba se neće suočiti sa problemom.

Šta možemo da učinimo kada je u pitanju visoka funkcionalna anksioznost?

Sistem lečenja je isti kao i kod drugih oblika anksioznosti. Pored obavezne posete lekaru, menjanje životnih navika, potpuni zaokret u životnim principima, težnjama i načinu funkcionisanja može biti prvi korak.

Prirodni lekovi protiv anksioznosti i straha

Da možete sebi pomoći u određenim trenucima straha, panike, nervoze ili stresa pokazuju nam primeri ljudi koji su se uspešno izborili sa ovim problemima. Ne postoji univerzalni recept. U pitanju su brojni mehanizmi i metode koje se koriste, a koje daju rezultate. Svaki slučaj je jedinstven i zahteva posebnu analizu. Međutim, na vama je da utvrdite da li vam neki od mehanizama pomaže ili ne.

U samom startu pokušajte da utičete na svoje misli autosugestijom. Ponavljajte sebi kako se ništa loše neće desiti, kako nema razloga za to, kako se bespotrebno opterećujete. Usmerite fokus na neke lepe stvari. Bitno je sebi objasniti da život sa sobom nosi određeni rizik a gde je rizik tu je i stres. Ono što možete je da naučite kako da se suočite sa stresom, kako da se postavite prema problemu ili životnoj nedaći koja vas može zadesiti.

Niko od nas nije imun na neprijatnosti. One su svuda oko nas i dešavaju se i najboljim osobama. Bitno je da uvek imate to realno saznanje na umu. Ako nam se desi nešto nepredviđeno moramo se uhvatiti u koštac sa problemom. Probleme treba rešavati a nikako zapostavaljati. Sve su to takozvani psiho-trikovi, psihološki mehanizmi koji nam pomažu da realno sagledavamo stvari i čvrsto koračamo kroz probleme. Prepuštanje strahu izaziva kontra efekat a kao rezultat imamo napad panike ili depresiju.

Radite ono što volite!

Sigurno postoje stvari koje volite da radite i koje vam daju energiju i izazivaju u vama lepo raspoloženje. Radite ih svakodnevno ukoliko imate mogućnosti. Šetajte po prirodi, družite se sa ljudima koji vam podižu raspoloženje, koji vam prijaju i pored kojih se osećate sigurno i voljeno. Njihovo prisustvo daće vam snagu i volju.

Molitva, joga, fitnes, plivanje, trčanje, slikanje, slušanje muzike, rad u vrtu, igranje sa kućnim ljubimcem, kratkotrajni izleti, omiljena hrana.. Sve ovo može direktno uticati na vaše dobro rasploženje.

Meditacija, mehanizam opuštanja tela i duha koji se hiljadama godina koristi kao terapija u otklanjanju psihičkih i telesnih tegoba kod daleko istočnih naroda može vam biti od pomoći.

Poseta manastiru ili crkvi takođe može uticati na vaš duševni mir.

Posvetite vreme kućnom ljubimcu, šetnji ili omiljenom sportu. Dakle, sve je dozvoljeno u vašoj borbi. Potrudite se da pronađete sebe, da razradite mehanizme uz pomoć kojih prevazilazite kritične momente.

Biljke vam takođe mogu pomoći u celoj priči. Čajevi, kupke, masaža eteričnim uljima, aromaterapija, inhalacija itd...

Valerijana, matičnjak, hajdučka trava, menta, žalfija, lavanda, vanila, biljke koje vam mogu činiti život lakšim a probleme manjim.