Štetni efekti prekomernog unosa soli

Ishrana Principi zdrave ishrane Principi zdrave ishrane

Umerena upotreba soli doprinosi pravilnom funkcionisanju organizma. So popravlja ukus hrani i odličan je izvor joda, minerala važnog za normalan rad štitaste žlezde. Preslana hrana sa druge strane goji i podiže krvni pritisak. Količina do 5 g (1 kašičica) dnevno je količina soli koja je preporučena kao dovoljna za odraslog čoveka.

Kuhinjska so ili natrijum-hlorid je jedno od najrasprostranjenijih jedinjenja u prirodi koje čovek u ishrani koristi kao začin ili kao sredstvo koje utiče na kvalitet spremljenog jela. Kuhinjska so je glavni izvor natrijuma koji ima ključnu ulogu u mnogim fiziološkim procesima poput održavanja krvnog pritiska i održavanja nervnog sistema. Ipak, prekomerna upotreba soli izaziva i pojavu mnogih oboljenja.

Visok krvni pritisak

So reguliše održavanje ravnoteže nivoa tečnosti u organizmu i njen nedostatak dovodi do funkcionalnih poremećaja mišića a ponekad i do oštećenja nervnog sistema. Unos soli je u direktnoj vezi i sa krvnim pritiskom, pa preterani unos može dovesti do hipertenzije koja dalje izaziva srčani ili moždani udar.

Gojaznost

Prekomerni unos soli utiče i na gojaznost jer nakuplja vodu u organizmu i povećava telesnu težinu. Najviše soli unosimo konzumiranjem brze hrane, mesnih prerađevina, umaka ili konzervisanih namirnica.

Preporučujemo:

Štitna žlezda

Pravilan rad štitne žlezde zavisi od joda koji se unosi hranom ili vodom. Kako bi se sprečile posledice nedostatka joda u organizmu, od 1953. godine se u našoj zemlji vrši jodiranje kuhinjske soli. Dnevne potrebe za jodom podmiruju oko 2 kafene kašičice ove soli i na taj način rad štitne žlezde drže pod kontrolom. Preporuka je da se so dodaje tek nakon kuvanja hrane, gubitak joda kuvanjem može iznositi i preko 50%.

Višak soli negativno deluje na organizam i njegov unos treba svesti na minimalnu meru ili početi sa korišćenjem dijetalne soli. Izbor zdravih soli poput integralne morske, kalijumove, rafinisane ili cvetne je sve veći, a njihovo korišćenje umesto kuhinjske smanjuje rizik od karcinoma želuca, pomaže u boljem radu bubrega i ima terapeutsko dejstvo.

Savet: Celerova so je jedna od alternativa koja se upotrebljava u dijetalnoj ishrani i koja jelima daje prijatnu aromu. Sadrži 40% celera, a ostalih 60% je jodirana morska so. Dobra je kao duaretik i stimuliše varenje.