Kako poboljšati pamćenje i koncentraciju?

Saveti

Kakvo je vaše pamćenje? Da li ste zadovoljni ili smatrate da imate problem sa pamćenjem? Slaba vam je koncentracija i ne postižete rezultate kakve želite?

Ukoliko niste zadovoljni, ne brinite, postoje metode koje vam mogu pomoći. Iako mnogi smatraju da se neko jednostavno rađa sa slabom koncentracijom i lošim pamćenjem i da se ne može izbeći slabljenje pamćenja sa godinama, to nije istina. Uz malo truda, sposobnost pamćenja se može popraviti. Vežbom možete sačuvati zdravlje i vitalnost mozga, a samim tim i dobru koncentraciju i pamćenje.

Naš mozak je neprestano izložen velikom broju informacija. Danas je to posebno izraženo jer se retko odvajamo od TVa i internerneta, sa kojih kupimo neograničen broj informacija, najčešće potpuno nepotrebnih.

Međutim, naš mozak jednostavno nije u stanju da apsorbuje tu količinu informacija i upravo zbog toga većina ljudi ima problem sa pamćenjem i teško im je da se prisete i prizovu informaciju koja im je potrebna u određenom trenutku. Što je više informacija i distrakcija, to je teže filtrirati i trajno zapamtiti važne informacije.

Moguće je rešiti se ovog problema, ali je potrebno da znate šta radite. Promena nekih životnih navika i uvođenje tzv. “hrane za mozak” sigurno daje rezultate.

Za bolje pamćenje

U nastavku je sedam ključnih (i jednostavnih) metoda koji će vam pomoći da pobošate pamćenje.

Preporučujemo:

Spavajte dovoljno

Ako ne spavate dovoljno, verovatno imate i problem sa pamćenjem. To je zbog toga što su spavanje i pamćenje usko povezani. Nedovoljno sna negativno utiče na kognitivne sposobnosti, uključujući i pamćenje.

Optimalna dužina spavanja je između 7 i 9 sati u toku noći. Ako redovno budete spavali ovoliko, već nakon nekoliko dana osetiće napredak. Vaša sposobnost da zapamtite informacije i prisetite ih se u ključnim momentima će se sigurno popraviti.

Znamo da nije lako organizovati se i redovno spavati koliko je potrebno, ali ukoliko želite da poboljšate pamćenje, veoma je važno da budete istrajni. Spavanje je dragocena aktivnost koja regeneriše telo i um i pomaže u čuvanju i pronalaženju informacija.

Veliki broj ljudi danas ne spava dovoljno, a sve je više i onih koji pate od nesanice, zbog čega se ovom problemu posvećuje sve veća pažnja. Postoje aktivnosti i pravila kojih se treba podržavati kako bi se uspostavio normalan i redovan san.

Meditirajte, opuštajte se i isključite se povremeno

Meditacija je jedna od aktivnosti koje pozitivno utiču na sposobnost pamćenja.

Utvrđeno je da samo 10 minuta meditacije dnevno značajno poboljšava koncentraciju, što automatski znači i lakše pamćenje važnih informacija.

Pod meditacijom ovde ne podrazumevamo isključivo sedenje u lotus položaju, u tišini, sa zatvorenim očima. Nekima će više prijati kratka šetnja u prirodi. Važno je razbistriti misli i umiriti um.

Pronađite način koji će vam omogućiti da se potpuno isključite i odmorite svoj mozak, koji će vam uzvratiti boljom koncentracijom i pamćenjem.

Vežbe za mozak i koncentraciju - izazivajte svoj um

Kada ste poslednji put izazvali svoj mozak da reši ukrštenicu, Sudoku ili neku drugu igru pamćenja. Ove aktivnosti jačaju i razvijaju mentalne sposobnosti, što dugoročno ima pozitivnog uticaja i na pamćenje.

Za bolje pamćenje morate redovno da izazivate i vežbate mozak. Neka vam to postane svakodnevni ritual. Od klasičnih ukrštenica, osmosmerki i sudokua, preko modernih aplikacija na telefonu i računaru. Ove “vežbe za mozak” će poboljati vaš fokus, pažnju i pamćenje, a mogu vam pomoći i u rešavanju svakodnevnih problema.

Pravite pauze u toku rada

Redovne pauze u toku rada omogućavaju da ostanete produktivni, kreativni i sposobni da odgovorite na svaki zadatak i iskoristite što više prilika. Takođe, to je i najbolji način da upijete nove informacije.

Ovo je posebno važno kod učenja. Studenti se neretko žale da nemaju dovoljno koncetracije za učenje, da imaju problem sa pamćenjem i da, i pored višesatnog čitanja, malo podataka ostaje memorisano. To se upravo i dešava zbog toga što pokušavaju da bez pauze, što brže zapamte što više informacija i nauče što veći deo gradiva. Međutim, ovakav vid učenja je najčešće pogrešan i neefikasan, jer sposobnost memorisanja informacija opada posle određenog perioda.

Ukoliko preplavite svoj mozak informacijama i forsirate ga previše, on će se umoriti. Redovnim pauzama dajete mu vremena da se oporavi i odmori, a samim tim i lakše i brže skladišti informacije.

Postarajte se da, kada učite ili na drugi način naprežete vijuge, na svakih sat vremena napravite pauzu od najmanje desetak minuta. Ukoliko ne volite i ne želite tu vrstu discipline i merenja vremena, jednostavno slušajte svoje telo i napravite pauzu kada osetite da vam opada sposobnost fokusiranja i učenja novih stvari. Vaš mozak će vam biti zahvalan, a bolje pamćenje je nakon toga zagarantovano.

Učite nove stvari

Istraživanja su pokazala da učestvovanje u značajnim, korisnim i svrsishodnim aktivnostima pozitivno utiče i stimuliše um, smanjuje stres i kod većine popravlja raspoloženje, a samim tim i opšte stanje organizma.

Naš mozak voli da uči i trebalo bi mu to i omogućiti na taj način što ćemo stalno tragati za novim veštinama i informacijama. A kada učenje postane navika, i naša koncentracija i sposobnost pamćenja postaju bolji.

Takođe, veoma je važno imati ciljeve u životu. Kada postavite sebi cilj i usmerite se ka njegovom ispunjenju, dajete i novi smisao i svrhu svakom danu. A osećaj zadovoljstva nakon ostvarenog cilja je neverovatan. Učenje novih stvari i novih veština nam pruža upravo to.

Vežbajte i telo, ne samo um

Šta je još dobro za pamćenje? Vežbanje. Sa samo 20-30 minuta vežbanja, tri puta nedeljno, pobošaljećete svoje pamćenje. Razlog je što vežbanjem podstičemo cirkulaciju i omogućavamo da do mozga dođe veća količina kiseonika i hranljivih sastojaka. A više kiseonika i hranljivih sastojaka znači i bolji rad mozga.

Hranite se zdravo - “hrana za mozak”

Hrana koju konzumiramo utiče i na rad našeg mozga i njegovu sposobnost da pamti. Loša, nezdrava ishrana šteti ne samo našem fizičkom, već i našem mentalnom zdravlju. Važno je da zbog svog sveukupnog zdravlja, ali i mentalnog zdravlja i bolje koncentracije i pamćenja, promenite režim ishrane i vodite računa o onome što jedete. Brza hrana, previše masna, obrađena i zaslađena, ima negativan uticaj na pamćenje jer nam ne daje dovoljno hranljivih sastojaka neophodnih za rad mozga.

Osim toga što je važno da pređete na zdravu ishranu, za poboljšanje pamćenja možete iskoristiti još jedan “trik”, a to je kozumiranje namirnica za koje je utvrđeno da su posebno dobre za zdravlje mozga i pamćenje.

Koje namirnice za smatraju tzv. “hranom za mozak”?

Pre svega, to su borovnice, celer i crna čokolada, ali i sve one bogate antioksidantima.

Tu su još i:

Kafa
Kurkuma
Brokoli
Orašasti plodovi
Zeleni čaj
Riba bogata omega 3 masnim kiselinama (losos, sardine, skuša…)
Golica
Pomorandže
Avokado

Ako ste zaista rešili da poboljšate svoje pamćenje i koncentraciju, pokušajte da neke od ovih predloga usvojite i sprovedete u delo. Počnite od onih za koje smatrate da će vam ići najlakše i najbrže, a nakon što osetite prve rezultate, verujemo da ćete se potrudite da implementirate i sve ostale. Nije previše teško, a rezultati će pokazati da je vredelo truda.