Spelta - lekovitost i značaj

Saveti

Spelta ili krupnik je stara sorta žitarice koja se u ljudskoj upotrebi nalazi više hiljada godina. Spada u žitarice iz familije Triticum u koju spada i današnja pšenica. Spelta je nastala mnogo pre današnjih sorti pšenice, najverovatnije prirodnim ukrštanjem određenih vrsta trava i prirodnom selekcijom, na teritoriji južnog dela Kavkaza. Na tim lokalitetima pronađeni su ostaci spelte koji datiraju iz 5000 godine pre nove ere a od 2500. godine p.n.e. spelta se širi i polako naseljava i Evropu pa i ceo svet.

Karakteristična po tome što je nastala prirodnim ukrštanjem i selekcijom, bez upotrebe pesticida i genetskog inžinjeringa spelta spada u najzdravije žitarice, specifičnog orašastog ukusa, tvrde opne i otpornog i zdravog zrna.

spelta-biljka-u-polju

Pojavom komercijalnih sorti pšenice, spelta polako pada u zaborav i koristila se uglavnom u ishrani stoke, čistokrvnih trkaćih konja i sl. Poslednjih decenija, spelta se ponovo vraća na velika vrata u svakodnevnu ishranu ljudi, jer je naučno dokazano da je daleko zdravija od komercijalnih sorti pšenice koje se svakodnevno sade i čije se brašno koristi za proizvodnju hleba i peciva.

Za proizvodnju spelte nisu potrebni zahtevni uslovi, nije je potrebno hemijski tretirati, bolesti je napadaju retko, a nije potrebno ni posebno đubrenje i obrada. Stoga, spelta spada u vrlo zdrave namirnice koje organizam vrlo lako usvaja, vari i koje ne izazivaju alergijske reakcije, bolesti i dodatne probleme sa varenjem kao što je sve češći slučaj kod obične pšenice.

Spelta jako dobro uspeva na krševitom i siromašnom zemljištu, odlično podnosi niske temperature i golomrazicu a plod je zaštićen vrlo tvrdom opnom – ljuskom, koja se pre mlevenja mora u mlinu na poseban način odstraniti. Neki naučnici govore u korist njene tvrde ljuske da je to upravo garant otpornosti spelte na bolesti i štetočine a nutricionisti njenu tvrdu opnu povezuju sa imunitetom kod čoveka koji jača korišćenjem spelte u ishrani.

Za više korisnih saveta pratite naš sajt Zdravisimo.

Prednosti gajenja i korišćenja spelte

Spelta je po svom nutritivnom sastavu daleko bogatija od obične pšenice koju mi koristimo svakodnevno u ishrani. Pored toga što je bogata vitaminima i mineralima, spelta je lako svarljiva i preporučljivo je koristiti je u ishrani ljudi koji imaju gastroenteroloških problema, zatim u ishrani dece i starih. Spelta sadrži više lepka od obične pšenice pa se lepše rasteže i lakše se mesi hleb i pecivo.

Preporučujemo:

Bitno je napomenuti da spelta sadrži gluten ali ne u onom obliku u kojem ga sadrži komercijalna pšenica. Osobe koje su alergične na gluten mekog brašna pšenice, mogu koristi brašno spelte jer je gluten krupnika lako svarljiv, neškodljiv i što je najvažnije ne izaziva alergije.

Svedočenja ljudi koji su zamenili hleb i peciva od brašna obične pšenice pecivom od brašna spelte, su u većini slučajeva vrlo pozitivna. Spelta utiče na regeneraciju celog organizma i značajno utiče na organe za varenje. Spelta je bogata vitaminima, mineralima esencijalnim kiselinama i mikroelementima pa je njen uticaj na imuni odgovor organizma vrlo značajan.

Kompleks vitamina, minerala i oligoelemenata u njoj daje optimalnu ravnotežu organizmu pa se preporučuje u ishrani obolelih od malignih bolesti. Važno je pomenuti da su detaljne analize speltinog zrna utvdile postojanje visoke koncentracije selena u njoj. Zahvaljujući svom bogatom nutritivnom sastavu spelta je važna namirnica u ishrani obolelih od dijabetesa, zapaljenskih bolesti creva, parkinsonove bolesti, kod osoba koje su alergične na gluten i u slučajevima depresija. Kao namirnica bogata vlaknima preporučljiva je kod ljudi koji pate kod poremećaja rada creva.

Nutritivni sastav zrna spelte

Kao što smo ranije i napomenuli spelta je vrlo kvalitetna namirnica bogata vitaminima, mineralima, belančevinama, proteinima, aminokiselinama, mastima i celulozom. Optimalna količina ovih materija i laka svarljivost čine je značajnom namirnicom i preporučuje se za ishranu ljudi koji imaju određenih zdravstevnih problema ali i kod potpuno zdravih osoba.

Zrno krupnika sadrži znatno više esencijalnih aminokiselina leucina, metionina i fenilalanina u poređenju sa običnom pšenicom.

Zanimljiv je takođe odnos hormona u sastavu spelte. Taj optimalan i izbalansiran odnos hormona, fenilanina, adrenalina, noradrenalina i dopamina izuzetno dragoceno utiče na naš organizam. Nedostatak dopamina - pod određenim uslovima - može izazvati Parkinsonovu bolest. Noradrenalin i adrenalin su odgovorni za dobro raspoloženje. Njihov nedostatak može dovesti do teške depresije. Oba hormona su odgovorna za regulaciju nivoa šećera u krvi. Triptofan pospešuje sintezu serotonina, odnosno hormona koji utiče na raspoloženje i psihičku ravnotežu.

Što se same lekovitosti tiče, spelta je izuzetno lekovita i atraktivna namirnica u nutritivnom i makrobiotičkom smislu. Organizam vrlo lako usvaja speltu kao namirnicu, lako je vari, izdvaja iz nje neophodne sastojke za normlano funkcionisanje organizma a samim tim ćelije u organizmu dobijaju neophodnu hranu za njihovu pravilno funkcionisanje.

Ukoliko je moguće bilo bi dobro u potpunosti zameniti korišćenje obične pšenice uvođenjem spelte u ishranu. Zahvaljući prisustvu složenih ugljenih hidrata, spelta je zdrava hrana za sportiste i druge fizički aktivne osobe. Daje energiju koja se postepeno oslobađa i kvalitetno ugrađuje u organizam. Za razliku od drugih žitarica, spelta je bogatija u biljnim vlaknima, koja su rastvorljiva u vodi, pa se zbog toga spelta znatno lakše vari.

Što se tiče kalorijske vrednosti spelte, možemo konstatovati da je spelta vrlo lagana hrana ne opterećuje mnogo organe za varenje. Istraživanja kalorijske moći na 200 grama kuvane spelte su pokazala sledeće vrednosti:

246 kCal
11 g proteina
1,6 g masti
51 g ugljenih hidrata
7,6 g vlakana
Vitamini E,B, Niacin
Minerali - Cink, Gvožđe, Mangan, Kalcijum, Magnezijum, Natrijum

hleb-od-spelte

Proizvodi od spelte - speltino brašno, hleb, sok od spelte…

Spelta, tačnije brašno od spelte je izuzetno hranjivo, specifičnog ukusa i mirisa i vrlo kvalitetne i nežne teksture pa se stoga koristi za pravljenje zdravih i kvalitetnih peciva najpre hleba.

Brašno spelte sadrži gluten, ali je to posebna vrsta glutena koji se lako vari i koji ne izaziva alergije pa se zato koristi za ishranu ljudi osetljivih na ovaj sastojak.

Aroma ove žitarice je specifična pa je kulinari prepoznaju kao vrlo cenjenu, ima ukus orašastih plodova i blago dimljenog sira. Dobra tekstura brašna omogućava lako mešenje jer sadrži dosta kvalitetniji lepak u brašnu pa se testo lako razvlači, mota i oblikuje.

Na tržištu možemo naći i dosta gotovih proizvoda od spelte kao što su makarone od spelte, kore za pitu od spelte, sok od spelte itd. Takođe, spelta se može koristiti kao zdrava zamena za kafu. Prepecanjem zrna spelte i pažljivim mlevenjem dobijamo kafu od spelte koja je pogodna za ljude koji iz nekih razloga ne unose kofein u organizam ili kojima prava kafa izaziva probleme. Od speltinog brašna se mogu praviti i keksovi, krekeri i druge hrono grickalice.

Sok od spelte

Sok od trave spelte ili kako ga neko zove eliksirom života, specijalna je vrsta soka od ove vrste žita koja se dobija mehaničkim ceđenjem, svežih, mladih izdanaka (trave) ove žitarice. Postupak za dobijanje ovog soka je vrlo jednostavan, neophodno je malo truda i rada ali su rezultati ne merljivi u odnosu na ulaganja.

Za proizvodnju soka u domaćoj radinosti, kod vaše kuće, neophodno je da imate par važnih stvari: Ekološko zrno spelte, vodu, zemlju za sejanje, posudu za sejanje i običnu mašinu za ručno mlevenje ili sokovnik.

Zrno spelte se potopi u čistu vodu u staklenu posudu i ostavi se da odstoji 24 sata, kako bi zrno omekšalo i nabubrilo.

Pripremite posude za sejanje tako što ćete ih napuniti zemljom koju ste obezbedili. Pristupite sejanju spelte., tako što ćete zrna koja su prethodno stajala u tegli sa vodom pravilno rasporediti po površini zemlje a zatim ih lagano utisnuti dlanovima u zemlju. Neophodno je da zrna uđu u zemlju makar polovinom. Zatim, poprskajte vodom sve i ostavite da klija i raste.

Nakon desetak dana u optimalnim uslovima pri temperaturi oko 20-tak stepeni i adekvatnoj vlažnosti zemlje, spelta će narasti oko dvadesetak centimetara, kada je i idealna za sečenje i ceđenje.

Posecite travu spelte i sameljite na mašini za meso. A ukoliko imate sokovnik propustite je kroz sokovnik, tako ćete dobiti bolji i kvalitetniji sok.

Ovako pripremljen sok prepun je hranjivih materija i vitamina. Smatra se odličnim detoksom organizma, kao pomoć pri lečenju određenih bolesti i kao odlična preventiva za one koji vode zdrav način života.