Stevija - primena i blagotvornost ove biljke

Saveti

Stevija (lat. Stevia rebaudiana) je mediteranska, lisnata, žbunasta biljka koja raste kao samonikla na toplim i sunčanim mestima Mediterana i Latinske Amerike. U Južnoj Americi gaji se preko dva milenijuma i u tom delu sveta nosi karakterističan naziv „list slatkog meda“.

Danas, zbog svoje specifične namene, stevija se prilagodila gajenju i na područijima u kojima vlada suptropska ili umereno kontinentalna klima pa je danas možete gajiti u komercijalne svrhe u plastenicima i toplim baštama.

Listovi ove karakteristične biljke koriste se za proizvodnju zaslađivača i kao zamena za šećer, a slast njenih listova je i do 40 puta jača od običnog belog šećera - saharoze. Stevija se koristi u ishrani kao zdrava zamena za šećer. Savremena industrijska proizvodnja maksimalno je eksploatisala ovu biljku pa zaslađivače od stevije možete pronaći u prahu ili u tabletama dozirane i pripremljene za korišćenje.

Ova žbunasta, zeljasta biljka raste oko 1 metar u visinu, cveta sitnim belim cvetovima, izbacuje semenke posle cveta a prilagođena je gotovo svim staništima. U mestima gde joj odgovara klima preko cele godine raste kao višegodišnja biljka dok na terenima gde joj klima ne odgovara, ona raste kao jednogodišnja biljka. Prilagođava se vrlo lako strukturi zemljišta pa joj odgovara i peskovita ali i glinasta zemlja dovoljno porozna i drenirana da se ne bi zadržavao višak vode. Danas je možete naći i kao ukrasnu biljku na balkonima u žardinjerama, gaji se gotovo svugde. Njena korist je višestruka a najviše se koristi kao zaslađivač u industriji, makrobiotici i prirodnoj medicini.

Pored toga što se koristi kao zaslađivač, stevija se koristi i u druge terapeutske svrhe, pomaže pri otklanjanju mučnine, upale desni, smanjuje glad pa se koristi u dijetama, reguliše krvni pritisak i utiče na zdravlje kože.

Preporučujemo:

Stevija zbog svog specifičnog sastava (sadrži posebne materije pod nazivom steviozidi i rebaudeozidi) predstavlja zdravu, organsku zamenu za nezdrave šećere koji se uglavnom prave od šećerne repe i šećerne trske. Od davnina je stevija poznata po svojim nutritivnim svojstvima i lekovitim karakteristikama. U Latinskoj Americi vekovima se koristi kao zaslađivač, poslednjih tridesetak godina istraživanjem nutricionista i naučnika stevija doživljava svoju renesanu – preporod pa je sve prisutnija i danas je milijarde ljudi na planeti koristi. U SAD, Velikoj Britaniji i Japanu je izuzetno prisutna, a poslednjih godina je evidentirana kao zvanični aditiv i dodatak u hrani zakonom prvo u Japanu i SAD-u, a nešto kasnije i u razvijenim zemljama Evrope.

U mnogim kulturama stevija se koristi vekovima u nazat i sve do pojave rafinisanog šećera čija je dostupnost i proizvodnja mnogo veća i isplativija stevija je bila jedina biljka koja se koristila kao zaslađivač. Period industrijske proizvodnje rafinisanog belog šećera iz repe ili trske skrajnulo je korišćenje stevije i gotovo izbacilo iz upotrebe a porastom značaja zdrave ishrane, pogotovo poslednjih decenija i razvojem ljudske svesti, stevija se polako vraća na zasluženo mesto.

Možete je danas pronaći u svim proizvodima, u piću, konditorskim proizvodima, čokoladama i keksu, zatim mlečnim prpoizvodima, jogurtu, buteru i td.

Stevija je posebno pogodna za ishranu ljudi koji ne smeju da unose rafinisani beli šećer, dakle za dijabetičare, ljude sa gatrointestinalnim problemima, gojazne osobe, osobe koje su na redukovanoj ishrani i strogim dijetama itd.

Posebno je zapažen uspeh kod dijabetičara i u kontroli šećera u krvi.

Stevija i dijabetes

Zašto je stevija bolja za dijabetičare od rafinisanih belih šećera? Stevija ima izuzetno visok nivo koncentrisane slasti. Prilikom proizvodnje zaslađivača, iz ove biljke specijalnim postupkom, izdvajaju se takozvani steviol - glikozidi koji su izuzetno moćni i tako koncentrovani su čak do 300 puta slađi od običnog belog šećera. Pored glikozida sadrži veliki broj vitamina i minerala kao što su vitamini A, C, E, komleks vitamina B, zatim minerale kao sto su kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, cink i hrom. Bogata je i etraskim uljima. Njena nutritivna vrednost je vrlo velika i značajan je njen uticaj na zdravlje celokupnog organizma.

Ipak, pored svega najpoznatija je kao prirodni zaslađivač koji bez bojazni mogu da koriste dijabetičari. Ono što se navodi kao prednost za steviju u odnosu na sve druge zaslađivače uključujući i popularni aspartam i saharin jeste to, da je ona prirodnog porekla a da način izdvajanja slasti iz nje ne remeti prirodni sastav pa se proizvod od stevija može nazvati 100% prirodnim. Iako je bitno pomenuti da studije u vezi stevije i njenog delovanja na dijabetičare još uvek traju, ono što se do sada primetilo jeste svakako bolja reakcija organizma na ovakav vid zaslađivača, niska kalorijska snaga, a glikemijski index je 0.

Da li stevija leči dijabetes? Ono što se može reći jeste da stevija kontroliše nivo šećera u krvi, tačnije uz umereno konzumiranje smanjuje nivo šećera u krvi i ne povećava ga dodatno a ima i niz drugih lekovitih svojstava i blagotvorno deluje na ceo organizam. Stevija ima glikemisjki indeks nula, drugacije se razlaže u organizmu za razliku od dobro poznatih ugljenih hidrata pa stoga blagotvorno deluje kod šećerne bolesti - hiperglikemije. Pored toga što se koristi kao zaslađivač, može se koristiti i čaj od lista stevije koji takođe kontroliše nivo šećera u krvi.

Kao što smo već pomenuli, stevija deluje blagotvorno na probavu, smanjuje povišen holesterol u krvi a i dobar je diuretik pa skuplja višak vode iz organizma i pomaže pri izbacivanju.

Stevija ima još nekoliko važnih karakteristika. Elem, koristi se pri spravljanju preparata za odvikavanje od pušenja i alkohola, jer cigareta i aklohol posle konzumiranja stevije ne pružaju zadovoljstvo i ne prijaju.

Do skoro je uzgajanje stevije bilo prećutno zabranjeno, jer je svojim blagotvornim dejstvom mogla da ugrozi proizvodnju šećera iz tradicionalnih biljaka kao što je šećerna repa i trska. Poslednjih godina uticaj stevije, prvenstveno na stanje dijabetičara nije moglo da se sakrije, pa se danas sve više koristi i sve više proizvodi. Sadi se iz semena gde se dobijaju mlade sadnice koje se kasnije presađuju. Klijavost semena nije velika pa je proizvodnja stevije vrlo profitabilan posao. Danas postoje prave plantaže ove biljke, sadi se u plastenicima i staklenicima i gajenjem može da se ostvari odličan profit.

Stevija se može koristiti i u kulinarstvu, poslastičarstvu, u savremenoj farmaciji i pivskoj industriji.

Stevija se može koristiti za pravljenje zimnice. Uz pomoć stevije se na zdrav način vrši konzerviranje džemova, sokova, kompota i sl.

Ukoliko ste dijabetičar, posavetujte se sa vašim lekarom i steviju koristite kao alternativu običnom šećeru. Uspećete da držite šećer pod kontrolom jer smanjuje nivo šećera u krvi i ne utiče na insulin.

Sve dobrobiti stevije

Kao što smo napomenuli u prethodnom delu teksta, stevija, iako je najzastupljenija kao prirodni zaslađivač i zamena za šećer, ima i druge dobrobiti pa se njen zdravstveni značaj tu ne završava. Najvažnija njena uloga jeste svakako kod hiperglikemije – Dijabetesa. Tačnije u kontroli nivoa šećera u krvi ali pored toga stevija se koristi i u lečenju:

Bolesti zavisnosti (alkoholizam i pušenje)
Smanjuje nivo holesterola u krvi
Usporava napredovanje osteoporoze
Snižava povišen krvi pritisak
Duiuretik je pa pomaže izbacivanju viška vode iz organizma
Podiže energiju i koncentraciju
Jača imunitet i popravlja opšte stanje organizma
Sprečava razvoj kadnide pa se koristi u lečenju kandidijaze
Prirodni je antibaktericid i antiseptik

Zaslađivači od stevije

Steviju možete koristiti na više načina. Industrijska proizvodnja zaslađivača od stevije često zahteva takav tehnološki proces da se obično uz steviju dodaju i određeni aditivi kako bi tako prerađena stevija mogla dugo da stoji a da ne promeni sastav oblik i kvalitet. Najvažnije je svakako da tražite što čistiju steviju a ona se može naći u tabletama ili prahu a vi kod kuće možete sami da napravite sirup od stevije koji ćete koristiti za zaslađivanje po potrebi. Sirup ćete napraviti tako što ćete suve listove stevije potopiti u vodu, a posle 48 sati, kad stevija otpusti svoju prirodnu slad možete ga koristiti po potrebi. Takođe je bitno da znate da, obzirom da je i do 300 puta slađa od šećera nje potrebno vrlo malo.

Stevija tablete se pakuju obično po 100 komada u pakovanju a jedna tabletica dovoljna je da zasladi veliku šolju kafe ili čaja. Kada naučite da dozirate na ovaj način pripremljen ekstrakt stevije neće biti problema u korišćenju.

Stevija u prahu jeste prerađeni koncentrat, ekstrakt biljke stevija, koji takođe ima slast veću i do 300 puta od šećera. Dobija se specijalnim tehnološkim procesom i ovo je jedan od najboljih oblika stevije koji možete kupiti na tržištu. Postoje i kombinacije stevije i inulina ali i 100% ekstrakt stevije koji vam i preporučujemo u slučaju da se odlučite za ovakav zaslađivač.

Prirodan oblik biljke stevije je i sušena i sitno mlevena stevija koja je takođe odličan zaslađivač ali ona ima nešto manju koncentrovanu moć pa se smatra da je negde oko 30 puta slađa od belog šećera.

Najbolje svakako da se uvek opredelite za najprirodniji oblik koji vam je dostupan.

Stevija u kulinarstvu

Stevija se može koristiti za kuvanje jela, pravljenje napitaka, pravljenje kolača i konzerviranje hrane. U nekim kuhinjama beli šećer gotovo da se više i ne koristi a za sve što je potrebno zasladiti koristi se stevija. Pri korišćenju stevije neophodno je znati da je izuzetno slatka, da je potrebno mnogo manje zaslađivača od stevije nego što je to bio slučaj sa šećerom i da je neophodno prilagoditi masu drugih sastojaka ukoliko koristimo steviju. Neophodno je u receptu zameniti onih 200-300 grama mase koja se gubi izbacivanjem belog šećera.

Dakle jednostvano je, masu koju gubite na šećeru zamenite tako što ćete dodati više ostalih sastojaka, na primer, mleka, jaja, brašna itd.

Ako pravite kolač od stevije, trudite se da to budu što zdraviji kolači. Danas možete pronaći veliki broj recepata u koje umesto belog šećera ide stevija kao zaslađivač. Mi ćemo vam predložiti jedan zdrav a brz recept sa stevijom. Kako da napravite keks od stevije? U dve izgnječene banane dodajte jednu čašu integralnog brašna, jednu čašu rendanih jabuka, cimeta i vanile po ukusu. Dodajte 100 grama suvog grožđa, malo cimeta i ¼ (jednu četvrtinu) čajne kašikice stevije u prahu. Od ove smese umesite testo, vadite keksiće modlom i pecite pola sata na 180 stepeni.

Steviju možete dodavati i u kuvana jela, u zimnicu u koju po običaju idu velike količine šećera. Stevija je odlična za konzerviranje zimnice koja će i bez šećera imati dovoljno dugačak rok trajanja.