Peršun – hranjiva i lekovita biljka

Ishrana

Obavezan sastojak svakog kuvanog jela, peršun je biljka koja se koristi kao začin već više vekova. U kuvaru iz 17. veka koji je pronađen u Francuskoj, peršun se pominje kao glavni začin za gotovo sva kuvana jela i salate a ističe se njegov zdravstveni i nutritivni značaj. Dakle, peršun nije samo aromatična, dekorativna, začinska biljka koja će poboljšati ukus jelu, već lekovita i hranjiva biljka koja je poznata i u prirodnoj medicini. Njen nutritivni sastav, obilje vitamina i minerala čine je svakako posebnom. Lišće peršuna možete koristiti tokom cele godine jer pored stabla, ploda i korena peršun ima vrlo bogatu lisnu masu koja je lekovita i hranjiva. Lišće se koristi presno u pripremanju salata i za dekoraciju hrane. Od lista se mogu spravljati čajevi, melemi i eterično ulje. Peršun je dao značajan doprinos prirodnoj medicini, kozmetologiji i farmaciji.

Peršun je dvogodišnja korenasta aromatična biljka koja se gaji gotovo na svim kontinentima. Spada u familiju štitarica pa se gaji u vrtovima ali raste i kao divlja biljka. U ishrani čoveka koristi se sve što peršun daje, list, plod, stabljika i koren. Koren je repastog, ovalnog oblika i u zavisnosti od vrste može dostići dužinu i do 30 cm. Bele je boje, bogat, vitaminima i mineralima, vlaknima i eteričnim uljima. Vrlo lako uspeva pa se može gajiti u različitim prirodnim uslovima. Postoje hibridi koji su tako prilagođeni da daju gustu, bujnu lisnu masu ali slabo razvijen koren. Ovakav peršun se naziva lišćar. Koristi se za proizvodnu suvog začina ali i svež. Peršun lišćar ima mogućnost brze i lake obnove lisne mase pa se prilikom branja i eksploatacije brzo obnavlja puštajući nove mlade listove. Peršun je biljka koja je otporna na niske temperature. Povrtari je gaje kao povrtnu kulturu koja ne smrzava pa je nije potrebno zimi vaditi iz zemlje i stavljati u trapove ili hladnjače. Cele godine nam je dostupna u svežem obliku i ne može se zamisliti ni jedna supa bez dodatka korena i lista peršuna.

Koliki je zdravstveni značaj peršuna odavno je poznato u prirodnoj medicini. U lečenju i spravljanju lekovitih napitaka koristi se podjednako i svež i sušen. Može se gajiti na otvorenom polju u bašti, ali uspeva i u saksijama i žardinjerama na balkonu samo je potrebno prilagoditi vrstu peršuna uslovima kojima raspolažemo. Na balkonima u saksijama najbolje uspeva peršun lišćar. Gaji se gotovo u svim evropskim zemljama. Ređe se gaji na teritoriji skandinavskih zemalja. Takođe se gaji u Kanadi, Americi, Aziji, Sibiru, Bliskom i Dalekom istoku... U narodu se još naziva i petrusin, petruška, zelen, peršin, petroželj. Peršun je omlijeni začin domaćica i postoji zlatno pravilo da u koje god jelo da dodate suvog ili svežeg peršunovog lista nećete pogrešiti.

Preporučujemo:

Zahvaljujući svom lekovitom sastavu i bogatstvu vitamina i minerala, odlično je pomoćno sredstvo u lečenju različitih oboljenja. Može se koristiti u svežem ili suvom stanju ili se koristi i eterično ulje koje se posebnim tehnološkim postupkom izdvaja iz biljke. Peršun je vrlo aromatičan, specifičnog mirisa i ukusa pa je bogat eteraskim uljem. U drugoj godini, peršun izbacuje cvetnu grančicu u obliku kišobrana koja obilno rađa i daje sitno crno, okruglo seme koje se prikuplja i od kojeg se takođe priprema eterično ulje. Ulje peršuna ima veliki značaj u prirodnoj medicini.

Peršun – bogatstvo vitamina i minerala

Možda niste znali da peršun obiluje vitaminom C i to u svom prirodnom obliku što je jako važno, jer ga na taj način organizam najlakše usvaja. U poređenju sa drugim voćem i povrćem koje tradicionalno vezujemo za C vitamin, peršun ima oko 3 puta više ovog vitamina od limuna i pomorandže. Posle kivija i šipka peršun je biljka koja najviše sadrži vitamina C. Posebno je značajno to što nam je dostupan, nije skup i ima ga preko cele godine. Na 100 grama peršuna nalazi se oko 150% dnevnih potreba vitamina C. Višak vitamina C se vrlo lako izbacuje iz organizma putem mokrenja.

U peršunu se nalazi i određeni procenat šećera najčešće u obliku glukoze i fruktoze. Sadrži vlakna biljnog porekla, ugljene hidrate, pektine, flavonodie i fitoncide, roboflavin, nijacin i folnu kiselinu.

Pored vitamina C, peršun sadrži i vitamine A, B i E pa je odličan antioksidans i dobra podrška imunom sistemu organizma ukoliko se redovno konzumira. Kao što smo rekli, najbolji izvor vitamina i minerala je svež list i koren ili eterično ulje koje u svom sastavu ima koncentrisane količine lekovitih materija pa se uvek uzima razblaženo. Prešun sadrži i beta karoten koji se prilkom varenja u organizmu pretvara u vitamin A.

Pored vitamina, peršun sadrži i obilje minerala i oligoelemenata. U značajnim količinama sadrži gvožđe, fosfor, mangan, cink, kalcijum, kalijum, natrijum, magnezijum bakar, celulozu, sumpor...Na 100 g svežeg lista peršuna energetska vrednost je 36 kcal i može se pronaći:

Masti oko 0.8 grama
Šećera oko 0.85 grama
Belančevina oko 3 grama
Proteina oko 4 grama
Ugljenih hidrata oko 8 grama
Celuloze oko 2 grama
Suve materije oko 15 grama
Sumpora i kalijuma čak 800 miligrama
Natrijuma i magnezijuma oko 30 miligrama
Vitamina C oko 150 miligrama
Gvožđa oko 15 miligrama
Tianina i riboflavina oko 0.2 miligrama

Značaj peršuna u prirodnoj medicini

Peršun se može koristiti kao pomoćno sredstvo za lečenje mnogih oboljenja. Prirodna medicina ga prepoznaje vekovima u nazat. Bilo da koristite list, plod, koren ili stabljiku treba da znate da svaki njegov deo ima vrlo moćna lekovita svojstva. U kulinarstvu se najčešće koristi list i koren. Za pravljenje čaja takođe. Od ploda, odnosno semena se parnom destilacijom izdvaja eterično ulje. Eterično ulje se može izdvajati i iz lista.

U biljnoj (fitoterapiji) peršun se koristi kao moćno sredstvo za lečenje organa za mokrenje. Poznat je kao diuretik, odnosno kao sredtsvo koje stimuliše izbacivanje viška tečnosti iz organizma. Takođe, koristi se za lečenje bakterijskih infekcija bešike i bubrega kao i kod upale mokraćnih puteva. Diuretička svojstva značajna su kod ljudi koji pate od nakupljanja viška vode u organizmu pa uz redovnu terapiju mogu značajno ublažiti posledice ovakvog stanja.

Prešun se koristi za stimulisanje i pospešivanje organa za varenje. Uspešno se pokazao kod lečenja gastritisa i kao pomoćna terapija u lečenju veoma uporne infekcije heliko bakterijom. Ublažava takođe nadutost i gasove a kod žena menstrulane tegobe. Zbog velike količine vitamina C, A i E koristi se za jačanje imuniteta, čišćenje organizma (izbacivanje toksina) i lečenje prehlade.

Poslednjih decenija, istraživanja određenih jedinjenja koja se nalaze u peršunu poput mistricina pokazala su da ima i antikancerogeno dejstvo. Ovo jedinjenje usporava rast tumora pluća, prostate i debelog creva. Zbog značajnog sadržaja kalijuma i kalcijuma utiče na zube i kosti. Pešun se može koristiti za lečenje različitih kožnih oboljenja. Koža se može ispirati čajem ili se koristiti eterično ulje peršuna razblaženo kao melem i obloga.

Posebnu pažnju trebalo bi da obrate ljudi koji pate od hroničnih upalnih bolesti bubrega. Ne preporučuje se trudnicama jer može da izazove prevremene kontrakcije. Takođe, velike količine peršuna ne bi trebalo da uzimaju osobe koje imaju hronična oboljenja jetre.

Čaj od peršuna - priprema

Kad god imate priliku da koristite peršun najbolje ga koristite u svežem obliku ili kao eterično ulje. Sušeni peršun takođe ima svoja lekovita svojstva ali ona su značajno umanjena dehidracijom lista i isparenjem nekih lekovitih jedinjenja. Kada pravite čaj, takođe koristite svež peršun. Oko 20 grama korena peršuna iseckajte na sitne kockice i ubacite u 2 dcl ključale vode. Kuvajte oko 5-10 minuta pa sklonite sa ringle i ostavite da stoji još oko pola sata. Tek tada možete procediti čaj i piti ga dok je mlak. Nemojte preterivati sa količinom čaja dovoljno će biti da popijete 2-3 šojlje u toku dana.

Čaj možete pripremiti i od lista peršuna. List možete koristiti svež i suv. Ugrejte 2.5 dcl vode do ključanja pa prelijte preko količine od jedne supene kašike peršuna. Ovako potopljen list treba da odstoji 15 minuta. Procedite i pijte ga dok je vruć, jer što duže stoji čaj je sve gorči i jači.

Eterično ulje peršuna

Eterično ulje pšeršuna dobija se specijalnim tehnnološkim procesom koji se naziva parna destilacija. Za izdvajanje ulja koristi se plod peršuna, odnosno seme koje biljka obilato odbacuje u drugoj godini kada cveta. Eterično ulje se može izdvajati i iz lista. Vrlo je lekovito i koristi se kod istih problema kao i čaj. Ne preporučuje se uzimanje nerazblaženog ulja jer je vrlo jako i aromatično pa može da ošteti kožu i sluzokožu. Ulje peršuna zadržava sva lekovita svojstva kao i sveža biljka čak i intenzivnije deluje jer su lekovite materije koncentrisane i jače.

Za spoljašnju upotrebu potrebno je da 20-50 kapi eteričnog ulja peršuna pomešate sa 100 ml jestivog ulja, najbolje maslinovog. Ovu smešu možete masirati na bolna mesta, utrljavati u zglobove, mišiće, površinske promene na koži itd...

Ako ga koristite kao kupku, pomešajte dvadesetak kapi ulja sa 100 grama morske soli i to dodajte u vodu. Na ovaj način leče se bolne menstruacije, grčevi i nadutost, reumatski bolovi otoci i urinarni problemi.

Trudnice, deca mladja od 12 godina, teži nervni bolesnici, doilje i žene sa obilnim menstrualnim krvarenjima treba da izbegavaju korišćenje ulja od peršuna.