Šipurak u ishrani i narodnoj medicini

Saveti

U narodu poznat kao šipurak, šipak, pasja ruža, divlja ruža (Rosa canina), šip, šipurina, jeste žbunasta biljka koja pripada velikoj porodici ruža. Šipurak je žbunasta biljka koja raste i do tri metra u visinu, a pre nego što izbaci plod, cveta svetlo rozim ili čisto belim jednostavnim cvetovima koji ne liče na cvet hibridne ruže na kakav smo navikli. Nešto preko 20 sorti divlje ruže-šipurka uspeva u našim krajevima i zbog toga je široko rasprostranjen i prilagođen različitim prirodnim uslovima.

Šipurak je vrlo prilagodljiva biljka i uspeva gotovo svugde u nizijskim i planinskim područijima u vlažnim ili sušnim krajevima pored reka u planini i td... Dakle, možete je pronaći svugde, ali su često plodovi koje daje nedovoljno iskorišćeni i pored svih svojih zdravstvenih i nutritivnih prednosti. Poslednjih godina saznanje o značaju šipurka se menja pa se sve više prilagođava komercijalnoj proizvodnji. Odnosno, mnogi poljoprivrednici podižu zasade šipurka i ostvaruju značajne prihode od ploda.

Plodovi divlje ruže koristili su se u narodnoj – prirodnoj medicini još u Starom veku. Saznanja o značaju šipurka u lečenju i ishrani nisu nova, već naprotiv, poznata su još iz vremena starih Grka i Rimljana. Prve zapise o značaju divlje ruže-šipurka u prirodnoj medicini ostavili su nam stari Grci. Ovde posebno možemo istaći grčkog lekara Galena koji je u svojim spisima ostavio različita iskustva o lečenju plodom divlje ruže. Rimljani su takođe cenili šipurak pa su ga koristili i u ishrani i u lečenju. Verovanje da se šipurkom može izlečiti besnilo kao smrtonosna bolest, od koje su oboljevale životinje i ljudi u starom Rimu iznedrilo je nov naziv za šipurak. Pasja ruža kako su ga zvali u to vreme upravo potiče iz verovanja da se njime može izlečiti besnilo.

Preporučujemo:

Obzirom na cvet koji daje, grm divlje ruže krasi mnoge bašte i parkove a mesnati crveni plod šipurka bere se u septembru i oktobru mesecu. U ovo doba godine plod je dovoljno zreo i najpovoljniji za dalju obradu jer je tada njegov nutritivni sastav i odnos vitamina i minerala najoptimalniji.

Plod divlje ruže bere se ručno jer je relativno sitan, raste u grozdovima i po nekoliko bobica na grozdu. Posle branja ide na sušenje. Pristalice prirodne, organske proizvodnje plodove suše na suncu i promaji dok se plod može sušiti i u posebnim sušarama namenjenim za komercijalnu upotrebu. Tako osušen plod ne gubi na svom kvalitetu ali je sušenje lakše, brže i efikasnije. Suši se na temperaturi od 70-80 stepeni. Jako je važno da se plod ne presuši ali i da ne ostane sirov. Osušen plod se smežura, tvrd je, unutrašnjost je ispunjena semenom, tamno je crvene boje i bez nekog posebnog ukusa. Može biti kiselkast iz razloga što je šipurak bogat vitaminom C, a ukoliko je više sladak znači da obiluje voćnim šećerom. Da bi se od šipurka mogla proizvoditi mermelada neophodno je ukloniti iz središta ploda semenke. Seme sadrži 10% ulja, nutritivno bogatog, koje se takođe koristi u prirodnoj medicini.

Dakle, divlja ruža ima svoj značaj i u ishrani i u lečenju.

Pročitajte kako i na koji način iskoristiti sve benefite šipurka...

Hemijski i nutritivni sastav šipurka

Iako se za lekovitost šipurka zna još od davnina, u novije vreme šipurak postaje popularan zbog velikog sadržaja vitamina C, što mu daje izuzetne mogućnosti kada je u pitanju preventiva i lečenje različitih infekcija. Vitamin C se nalazi u mesnatom delu ploda i ima ga oko 2% . Da bi plod imao optimalnu količinu ovog vitamina mora da bude dovoljno zreo. Najviše vitamina C pronađeno je u plodovima koji su dovoljno zreli, kojima je opna tvrda, sočna i koji imaju jarku svetlocrvenu boju. Takođe, količina vitamina, minerala i drugih oligoelemenata u plodu šipka može da varira. Na te varijacije utiče mesto na kojem šipak raste, zatim klima i drugi prirodni uslovi. Utvrđeno je da najviše vitamina C ima u šipurku koji raste u hladnijim i vlažnijim područijima dok šipurak koji raste u južnim delovima gde je toplije i gde je veći broj sunčanih sati, ima više šećera. Obzirom da je vitamin C izuzetan antioksidant koji značajno podiže imunitet organizma, šipak se može koristiti za lečenje mnogih infekcija, prehlade i gripa. Takođe se može koristiti i preventivno, jer na taj način značajno podiže otpornost organizma.

Pored vitamina C, šipurak sadrži i druge vitamine i minerale pa se koristi i za lečenje drugih oboljenja. Bitno je napomenuti da je vitamin C prilično nestabilan iako se kuvanjem ploda šipurka on ne gubi i dugo ostaje prisutan i stabilan u proizvodima, ipak je potrebno relativno brzo potrošiti proizvode jer se već posle prve godine količina vitamina C smanjuje za tri četvrtine, odnosno izgubi se 75% ovog vitamina.

Pored vitamina C, šipurak sadrži i provitamin A, zatim vitamine iz B grupe, vitamin K, vitamin P, PP, B2 itd... Šipurak sadrži pektin u velikim količinama, zatim tanin, flavonoid, proantocijanid, karoten, limunsku i jabučnu kiselinu, veliki broj minerala itd...

U plodu šipurka pored nabrojanih vitamina i velikog broja minerala nalaze se još i:

Voćni šećeri od 10-22%
Belančevina oko 4%
Izuzetno mali procenat masnoća, svega 05-07%
Pektina oko 25%

Pored vitamina sadrži i menerale. Bogat je gvožđem i kalijumom, zatim fosforom, natrijumom, sumporom i magnezijumom. Ulje šipka se takođe koristi u prirodoj medicini. Posebno je bogato dekstrinom, vanilinom i kiselinama. Ulje šipurka bogato je vitaminom E, pa se koristi u kozmetologiji i farmaciji za proizvodnju krema za lice, za negu kože i kose.

Primena - sok od šipka, džem od šipka...

Šipurak se najčešće koristi za proizvodnju džemova i mermelada. Vađenje mesnatog dela i odvajanje semenki zahteva posebnu tehnologiju. Od mesnatog dela se kuva mermelada a iz semenki se izdvaja eterično ulje šipurka. Šipurak se može koristiti i za proizvodnju napitaka jer svojim specifičnim ukusom i mirisom značajno doprinosi izgledu i ukusu sokova. Čaj je takođe najpoznatiji način korišćenja ploda šipurka.

Zbog visokog sadržaja vitamina C i pektina može se koristiti za konzerviranje namirnica u kulinarstvu i za pripremu zimnice. Od šipurka se može praviti i lekovito vino. Na prirodan način se podstiče vrenje uz dodatak šećera pa se pije po malo i po potrebi.

Šipurak spada u jedan od najzdravijih, prirodnih, lekovitih proizvoda pa se njegovo redovno korišćenje povezuje sa dobrim zdravljem.

Šipurak kao lek

Zbog svog specifičnog sastava prirodna medicina je prepoznala šipurak kao izuzetno sredstvo za lečenje i za preventivu različitih oboljenja.

Sadržaj vitamina C čini ga pogodnim za lečenje narušenog imuniteta i za ublažavanje različitih vrsta infekcija bilo da su bakterijske ili virusne. U te svrhe se najčešće koristi čaj od šipurka. Od šipurka se prave sirupi i dražeje za upalu grla jer vitamin C deluje i lokalno.

Vitamini, minerali, prirodne kiseline i oligolelmenti u šipurku savršeno su izbalanirani pa se ova uzuzetna biljka koristi za lečenje sledećih oboljenja:

Zbog visokog sadržaja vitamina C odličan je za imunitet
Može se koristiti i kao laksativ zbog velikog prisustva voćnog šećera, kalijuma i kiselina
Protiv reumatskih bolova
Kao diuretik za izbacivanje viška vode iz organizma
Vanilin koji se nalazi u semenkama šipurka pomaže izbacivanju kalcifikata (kamena) iz bešike i bubrega
Zbog velike količine gvožđa koristi se kod anemije – malokrvnosti
Protiv gripa, prehlade i drugih infekcija

Čaj od šipka

Čaj od šipurka ima veoma široku primenu u prirodnoj medicini. Sprema se uvek svež tako što se dve supene kašike zdrobljenog suvog ploda šipurka prelije sa pola litre hladne vode. Stavi se na ringlu i tako se zagreva do ključanja. Kad proključa kuvati oko 5 minuta. Skloniti sa ringle i ostaviti da se prohladi oko pola sata. Procediti čaj i piti ga uz dodatak limuna.

Ovako pripremljen čaj koristi se za lečenje različitih poremećaja u organizmu. Kod upale bešike i bubrega, kod upornih bakterijskih infekcija uro-genitalnog trakta, protiv proliva, protiv povećanog lučenja želudačne kiseline, kod nadimanja i bolova u crevima. Kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu jer sprečava krvarenje. Za povećanje imuniteta kod gripe i prehlade, upale grla i ždrela. Čaj je najbolje koristiti preventivno za okrepljenje organizma, za povećanje životne energije za detoksikaciju i umirenje.