Pirinač - kako ga pripremiti i za šta je dobar?

Ishrana

Mada u našoj kuhinji nije u tolikoj meri zastupljen pirinač kao jelo, činjenica je da bez njega sarma ili punjene paprike ne mogu da budu pripremljene.

Takođe je dobro poznato i da su naše bake problem sa čestom stolicom lečile jednostavno pirinčanom vodom.

U prodaji se može naći beli i integralni pirinač, a u zavisnosti od toga šta pripremate će zavisiti i koji je bolje da koristite.

Pirinač se naročito konzumira na području Azije i uglavnom se uzgaja kao jednogodišnja biljka, s tim što može da bude i višegodišnja, a posebno u tropskim predelima. Pogoduje mu dosta padavina i velika je prednost ta što se može uzgajati na različitim terenima. Tradicionalno, pirinač se gaji metodom poplavljanja polja, što se praktikuje uglavnom posle setve mladih sadnica.

Biljka obično poraste do najviše 1,5 - 1,8 metara u visinu, mada sve zavisi od vrste, jer može imati i veću visinu.

Podela pirinča

Obično se sorte klasifikuju po obliku zrna, pa se tako pirinač može naći u formi dugog zrna, kratkog i srednjeg zrna.

Svaka od tih sorti se koristi za pripremu određenih jela, pa se recimo za čuveni rižoto mahom koristi pirinač srednjeg zrna.

Ako pripremate sutlijaš, na primer, obično se preporučuje da koristite pirinač kratkog zrna.

Izuzev belog pirinča, u prodaji se može naći i integralni pirinač ili takozvani mrki, koji se inače smatra u velikoj meri hranljivijim od belog.

Za koju god varijantu da se odlučite, važno je da ga dobro skuvate. A u većini slučajeva se preporučuje i da ga posle kuvanja isperete hladnom vodom, kako se ne bi lepio.

Šta je integralni pirinač?

Reč je o nerafinisanom pirinču, odnosno neoljuštenom, koji se baš iz tog razloga i smatra mnogo hranljivim.

Kada su u pitanju nutritivne vrednosti, treba znati da se u integralnom pirinču osim proteina, nalaze i značajne količine vitamina B grupe, kao i biljnih vlakana i ugljenih hidrata. Iako su proteini nekompletni, svakako je integralni pirinač hranljiviji od običnog belog, odnosno rafinisanog.

U 100 g integralnog pirinča ima ukupno oko 360 kalorija.

Takođe je dobro znati da u toj količini ima 9,2 g proteina, 73 g skroba, odnosno ugljenih hidrata, kao i 2,2 g masti.

Sem toga, u 100 g integralnog pirinča se nalazi i 1,1 vode, zatim 0,67 g sirovih vlakana i 1,2 mineralnih materija.

A što se tiče mineralnih materija, u toj količini se nalazi 9 mg kalcijuma, 86 mg kalijuma, 108 mg fosfora, 35 mg magnezijuma, 1,1 mg cinka, kao i manje količine kobalta, mangana, fluora i bakra. Kada su u pitanju vitamini, značajna je količina vitamina B grupe, a prisutan je i vitamin E.

Koja je razlika između običnog i integralnog pirinča?

Vrlo je jednostavno objasniti razliku između ove dve vrste pirinča.

Neočišćeni i neoljušteni, odnosno nerafinisani pirinač i je integralni, pa je samim tim i nutritivno vredniji.

A što se tiče belog pirinča, on je očišćen i rafinisan i to uz pomoć određenih industrijskih procesa. Upravo iz tog razloga se uvek radije preporučuje konzumirati integralni, a ne beli pirinač.

Za šta je dobro koristiti pirinač?

Odmah da naglasimo, da kada se pominje blagotvorni uticaj pirinča na organizam, prvenstveno se misli na integralni pirinač, baš zbog njegovih nutritivnih vrednosti.

Pored toga što daje duži osećaj sitosti, integralni pirinač je dobro koristiti i za poboljšanje probave, a prvenstveno zato što sadrži dosta vlakana.

Kako se u njemu nalazi i magnezijum, ali i vitamini B grupe, to se preporučuje za opuštanje nerava, kao i za poboljšanje rada srca.

Zbog brojnih vitamina i minerala, koji se u njemu nalaze, integralni pirinač ima i antioksidativni efekat, što znači da utiče na zaštitu ćelija.

A ako pominjemo beli pirinač, treba znati da je on uglavnom skrobna žitarica. Nažalost, zahvaljujući brojnim industrijskim procesima, kojima se podvrgava da bi od njega nastao beli pirinač, gube se mnoge nutritivne vrednosti. Zato se u belom pirinču nalazi mnogo manje vlakana i vitamina, odnosno minerala. Čak se može u prodaji naći i specijalna vrsta belog pirinča, koji podrazumeva dodavanje kompleksa vitamina B posle obrade. Ali treba imati u vidu da su to veštački B vitamini, te da oni nemaju takvu nutritivnu vrednost kao integralni pirinač.

Treba pomenuti i da postoje druge varijante pirinča, koje su sve češće nalaze u upotrebi, kao što su basmati pirinač ili arborio, kao i takozvani jasmin pirinač. Većina njih postoji i u varijanti rafinisanih i nerafinisanih proizvoda.

Kako se priprema pirinač?

Posebno integralni pirinač bi trebalo da konzumirate redovno, kako biste imali svu neophodnu energiju, koju ova namirnica može da vam obezbedi. Naročito je važno da uvrstite u ishranu pirinač, kao odličan izvor skroba, ukoliko odlučite da vežbate, jer će to biti prirodni izvor zdrave energije. Ovo se ipak odnosi na beli pirinač, koji se smatra najboljim izvorom skroba.

A kada je u pitanju priprema pirinča, mnoge domaćice imaju određenih problema tom prilikom.

Preporučujemo:

U principu sve zavisi od toga koja vrsta pirinča je u pitanju na prvom mestu, a zatim i za koje jelo ćete ga koristiti.

Ako koristite beli pirinač dugog zrna, na primer, onda je neophodno da ga kuvate između 15 i 20 minuta. Međutim, ako se odlučite da koristite pirinač okruglog zrna, potrebno je da ga kuvate između 20 i 25 minuta.

Integralni pirinač se svakako kuva duže, pa se vreme procenjuje kuvanja na 30 do 50 minuta, opet u zavisnosti od toga za koje jelo želite da ga koristite.

Poznato je da ukoliko pripremate rižoto od pirinča, tada je vrlo važno da on bude pravilno skuvan, pa se preporučuje da to bude na tihoj vatri, a imate dve opcije što se tiče dodavanja vode. Jedna je da na 200 gr pirinča dodate dve pune čaše vode i ostavite na tihoj vatri da vri, sve dok ne upije svu vodu. A druga opcija je da kratko ostavite pirinač bez vode na tišoj vatri, a zatim da dodajete malo po malo vode, sve dok pirinač ne bude skuvan. U principu je prva opcija lakša, ali sve zavisi od toga kako ste navikli da pripremate ovu namirnicu.

Naravno da ako pirinač koristite na primer za punjene paprike ili sarmu, potrebno je da ga samo kratko prokuvate u filu, jer će on svakako kasnije biti skuvan dok se i jelo priprema.