Principi makrobiotičke ishrane

Makrobiotika potiče od grčkih reči macros (veliki) i bios (život), što u prevodu znači dugovečan život.

Tepretičari i instruktori imaju jedinstveni stav, a to je da ne postoje univerzalni makrobiotički recepti za ceo svet. Svaka posebna životna sredina ima svoju makrobiotiku, posebne namirnice i svoje specifične recepte bazirane na domaćim proizvodima.

Makrobiotička ishrana pruža rešenje za kvalitetan i srećan život bez brojanja kalorija. Ovakvim načinom ishrane postajete vitalniji, vedriji i smireniji. Pre svega, u ishrani se koriste integralne, organske namirnice. Od žitarica koristimo pšenicu, pirinač, ječam, ovas, raž, proso, koristimo i sezonsko povrće i voće, mahunarke i proizvode od soje( tofu, tempeh), alge, orašaste plodove, kondimente (miso, tamari, šoju, kuzu, umeboši šljivu), nerafinisana biljna ulja (susamovo, suncokretovo). Da bi obrok mogao da se nazove makrobiotičkim potrebno je da bude izbalansiran sa aspekta jina i janga. Izbor hrane, tehnika kuvanja, začinjavanje jela, zdravstveno stanje, pol, aktivnost pojedinca i godišnje doba su osnova za razumevanje pripremanja kvalitetnog makrobiotičkog obroka.

Neki od jedinstvenih makrobiotičkih principi su: izbalansiranost u ishrani, holistički pristup, korišćenje integralnih namirnica, čistoća i kvalitet hrane…

Hrana koji konzumiramo treba da bude u skladu sa našom opštom tradicijom

Naši preci su svoju ishranu bazirali na integralnim žitaricama, mahunarkama i domaćem povrću. Meso i mlečni proizvodi su veoma malo bili zastupljeni u njihovoj ishrani, uglavnom u specijalnim prilikama (za vreme verskih praznika i na velikim porodičnim proslavama). Čovekova ishrana se postepeno menjala od prirodnih biljnih namirnica ka životinjskim i rafinisanim namirnicama koje su danas najviše zastupljene u ishrani. Lako je reći da se trebamo odreći mesa i industrijske hrane, ali kako to praktično sprovesti u delo?

Počnite postepeno menjati navike u ishrani jer naš sistem za varenje ne može odmah u potpunosti da upotrebi sve korisne sastojke iz žitarica i povrća.
Meso zamenite belom ribom, a količine postepeno smanjujte kako se budu menjale vaše potrebe i vaše čulo ukusa
Potrudite se da odmah prestanete da koristite šećer, kafu, veštački obojene čajeve i industrijske namirnice koje sadrže hemijske proizvode.Umesto njih koristite kafu od žitarica, prirodne biljne čajeve i sveže povrće.

Hrana treba da bude prilagođena klimi u kojoj živimo i jin-jang principu

Naša ishrana treba da bude u skladu sa klimom i godišnjim dobom. Korišćenjem ovog principa omogućavamo našem organizmu da se prilagodi godišnjim dobima. Makrobitička ishrana je zasnovana na principu balansa jin-janga. Makrobiotika nastoji da stanje našeg organizma dovede u sklad sa svim sezonskim promenama i čini to na taj način što u hladnim zimskim mesecima stavlja naglasak na jang namirnice i metode kuvanja, dok je tokom leta u makrobiotičkoj ishrani naglasak više na jin, svježim i lako kuvanim namirnicama.

Jin hrana je ˝hladna˝, manje slana, sadrži kalijum. Kada je reč o biljkama, one su krupne i/ili rastu iznad tla. Jang hrana je ˝topla˝, sadrži više natrijuma, a plodovi koji se svrstavaju u ovu grupu su sitniji i rastu ispod zemljine površine.

Makrobiotičari poručuju da postoji mnogo načina za kombinovanje namirnica ove dve grupe kako bismo uspostavili ravnotežu u ishrani koja je cilj makrobiotike. Jedan od primera je da je poželjno jesti ˝toplu˝ hranu kada je hladno i obruto.

Stručnjaci za makrobiotiku primenjuju drevnu kinesku podelu na ishranu rukovodeči se suprotnim i različitim osobinama namirnica koje jedemo. Prema njihovom mišljenju u jang se svrstava sledeća hrana: meso, sirevi, jaja, morski plodovi, živinsko meso.. Jin namernice bile bi: med, šećer, sladoled, tropsko voće i povrće, mleko, jogurt…

Preporučujemo:

Odabir namirnica koje treba da koristite u ishrani je individualan

Naša ishrana treba da se razlikuje zavisno od ličnih potreba. Pošto je svaka osoba jedinstvena, ne postoji dvoje ljudi koji treba ili mogu da jedu isto. Svaka osoba ima različite potrebe, zasnovane na takvim varijablama kao što su životno doba, godišnje doba rođenja, ranije navike u jelu, fizička kondicija, vrste aktivnosti i druge. Sve ovo moramo uzeti u obzir kada biramo i pripremamo svoju svakodnevnu hranu. Postoje tri osnovna tipa ljudi na osnovu kojih se vrši preporuka odabira namirnica koje im odgovaraju. To su pita, kafa i vata tip.

Organska hrana

Organska hrana proizvodi se na ekološki čistom i zdravom zemljištu, u čistom okruženju i bez upotrebe hemijskih sredstava. Samo tako proizvedena hrana može se nazvati zdravom hranom i pružiti nam ono što je našem organizmu potrebno za normalno i zdravo funkcionisanje. Ne tako davno bilo je besmisleno uopšte i pričati o tome jer druge hrane nije ni bilo. Zato ni danas ne smemo zaboraviti šta nam priprema priroda, a šta čovek u hemijskim laboratorijumima. Poznato je da organski proizvedena hrana sadrži i do 50% više hranljivih materija, vitamina i minerala. Osim toga ukus i miris kvalitetne i zdrave organske hrane se bitno razlikuje od veštački proizvedene, to je ono što stariju populaciju podseća na mladost, a svima nama pruža potpuno uživanje.

˝ Usvajanjem makrobiotičke filozofije i ishrane manje ćete vremena provoditi u čekaonicama ordinacija i domova zdravlja i živećete u skladu sa prirodom, jer u makrobiotici ne postoje zabrane, ne postoji krutost. Ona ništa ne zabranjuje, već daje instrukcije. ˝

Izvor: http://www.zenasamja.me/