Terapija plesom i pokretom

Sport

Cilj terapije plesom je pronaći ravnotežu i osećaj zajedništva između tela i uma. Ovaj vid terapije koristi pokret kao način komunikacije za bolji emotivni razvoj. Polaznici mogu biti različitog uzrasta, a tehnike koje se koriste oslanjaju se na plesnu disciplinu kao sponu između duhovnog razvoja i fizičke aktivnosti koja razvija telo.

Ples kao oblik terapije spominje se još u 19. veku, a priznat je tek 1940. kao vid pomoći kod lečenja mnogih bolesti i invaliditeta. Terapija plesom se sastoji od četiri faze, pripreme, inkubacije, prosvetljenja i ocene. Priprema podrazumeva zagrevanje tela, inkubacija je primena simboličkih pokreta a prosvetljenje trenutak kada ples počinje da deluje pozitivno. Poslednja etapa podrazumeva ocenu odnosno raspravu o kvalitetu treninga i pripremu za dalju terapiju.

Terapija plesom je najuspešnija za smanjenje stresa, daje dobre rezultate u tudnoći, kao i kod teškoća u razvoju, kod bolesti poput autizma, parkinsonove bolesti i kod mentalnih smetnji. Plesom se razvijaju bolje organizacione sposobnosti, socijalne veštine, koordinacija, motorika.

Preporučujemo:

U trudnoći, ples i pokret smanjuju anksioznost, opuštaju i uče tehnikama disanja. Za vreme terapije se popravlja i raspoloženje jer kao i svaka fizička aktivnost, i ples utiče na hormon serotonin, poznatiji kao hormon sreće.

Ples spada u aerobne aktivnosti koje mogu da ostvare pozitivan uticaj na demenciju, pa kod osoba treće životne dobi utiče na kognitivne sposobnosti i kao vid prevencije degenerativnih neuroloških oboljenja.

Glavni zadatak terapeuta je da inkorporira različite stilove plesa i pokreta, tehnike disanja, muziku i rekvizite kako bi olakšao proces lečenja. Pokret omogućava osobama da se izraze, duhovno povežu i aktiviraju različite grupe mišića. Ples zahteva da se koriste pokreti istezanja, a najveća pažnja se posvećuje načinu kretanja, ritmu, telesnom držanju i neverbalnim znacima poput disanja i gestikulacija.

Zdravstvena korisnost: