Prirodom protiv stresa i nervoze - prirodni lekovi za smirenje
Saveti
Savremen način života zahteva od nas svakodnevne napore i borbu sa izazovima koje nam okolnosti konstantno nameću. Često ste se susreli sa oglasom za posao u kojem se navodi da je „neophodna spremnost za rad pod pritiskom“. Rad i život pod pritiskom svakako izazivaju stres, a mehanizmi uz pomoć kojih ćete se suočiti sa stresom su individualni. Svaki organizam različito reaguje na stresna stanja, a mnogi od nas su vremenom naučili kako da se izbore sa ovim, ni malo prijatnim stanjem.
Možemo slobodno reći da danas, svaki drugi čuvek na planeti boluje od moderne bolesti koju nazivamo stres. Postavlja se pitanje da li je stres bolest? Naučnici su bliži terminu da je stres psiho-fizičko stanje čoveka u momentima kada je neophodno da reši određene probleme ili se suoči sa izazovima svakodnevnice. Ne izazivaju isti problemi kod svakoga stres. Ono što je nekome rutinski problem za nekoga je nepremostivo. Okidač za stres mogu biti i uobičajene, svakodnevne radnje, poput odlaska na posao, gde se može desiti da zakasnimo na prevoz, a kao posledica kašnjenja javlja se stres. Kada govorimo o stresu i anksioznosti bitno je da znamo da postoje razlike. Anksioznost je čest psihički poremećaj i sve veći broj ljudi se javlja lekaru za pomoć. Može se javiti u svim starosnim dobima. Stres i anksioznost obično idu u kombinaciji i svi imamo samo jedan cilj – kako da se rešimo nervne napetosti koju izazivaju.
Kako da znate da li je u pitanju stres ili je u pitanju i anksioznost?
Stres i anksioznost
Naučnici su uspeli da definišu sličnosti i razlike između stresa i anksioznosti. Iako ih je ponekad teško razgraničiti, stres možemo definisati kao stanje za koje tačno znamo šta ga izaziva i koji su uzročnici. Otklanjanjem uzroka rešavamo se stresa ili ga značajno ublažavamo.
Anksioznost je stanje za koje uglavnom ne znamo razloge, to je strah koji osećate, a često niste svesni zbog čega se javlja. Nekada mislite da je sve u redu i da konkretnih razloga za strah nema ali on se ipak javlja periodično i traje u zavisnosti od vaših unutrašnjih osećaja.
Stres, anksioznost i depresija su najčešći psihički problemi koji u savremenom svetu svakodnevno beleže trend rasta.
Iako se neko sa stresom suočava svakodnevno, vremenom organizam razvija različite mehanizme u borbi sa njim pa se dešava da stanja koje je organizam u početku prepoznavao kao stresna više ne doživljvamo tako.
Neretko ćete čuti da je neko imao „vrlo stresnu situaciju“. Stres izazivaju konkretni događaji i problemi a anksioznost osećanja koja se nalaze u čoveku.
Preporučujemo:
Anksiozne osobe često doživljavaju napade panike koji su praćeni nizom psihičkih i fizičkih simptoma.
Simptomi akutnog stresa i anskioznosti su slični, ponekad gotovo identični stoga nam je i teško napraviti razliku. Osećaj umora, pojava bola u mišićima, rasejanost, neraspoloženje, uznemirenost, narušena koncentracija i ostali simptomi koji značajno remete kvalitet života pojedinca su karakteristični za oba stanja.
Svi ovi simptomi i poremećaju mogu biti uzrok za nastanak depresije.
Ključna su pitanja: Kako sebi pomoći u ovim ni malo lagodnim situacijama? Kako se postaviti? Kako otkloniti strahove? Da li se javiti lekaru?
Preporuka je da sami pokušate identifikovati i rešiti problem. Svakako bi trebalo i da se obratite lekaru i poštujete njegove savete, ali ćete najbolje rezultate postići ukoliko i vi preduzmete sve što je u vašoj moći da rešite problem koji imate. Mnogi se danas okreću prirodnim lekovima za smirenje izbegavajući sintetičke lekove, kako zbog straha od negativnih efekata tako i zbog nedovoljne informisanosti i neznanja.
Prema rečima stručnjaka, ključna razlika između stresa i anksioznosti je osećaj bespomoćnosti. Stres izaziva konkretan problem koji može da se reši a njegovim rešavanjem nestaju uzroci stresa dok kod anksioznosti mi praktično nemamo konkretan uzrok, ne znamo sa čime se hvatamo u koštac i počinjemo da se osećamo bespomoćno.
Da bismo sebi pomogli, jer smo sami sebi prva linija odbrane, neophodno je da konsolidujemo svoje misli, da se obratimo za stručnu pomoć ukoliko se problem produbljuje i ponavlja a simptome svakako možemo ublažiti određenim prirodnim lekovima, travama, aromaterapijom i eteričnim uljima. Prirodni lekovi su uglavnom neškodljivi i ne izazivaju zavisnost pa se zbog toga ljudi najčešće odlučuju da prvo pokušaju sa njima.
Kako protiv nervoze i stresa
Kada nas savlada umor, nesanica, stres i nervoza tražimo sebi olakšanje i pomoć. Većina nas se makar jednom u životu suočila sa ovim problemima a prvo šta nam padne na pamet jeste čaj ili neki drugi napitak koji će nas opustiti. Pored napitaka možemo pripremiti kupku, pa aromaterapijom i eteričnim uljima biljaka opustiti misli i telo. U narodu su od davnina prepoznate određene biljke koje pomažu u slučajevima duševne napetosti, strahova i nervoze. Sigurno, najpoznatija je valerijana, zatim, glog, matičnjak, nana, kamilica, majčina dušica, kantarion, lavanda itd. Većina ovih biljaka može se pripremiti kao napitak, dok neke vrste koje su bogate etarskim uljima mogu da služe za inhaliranje i aromaterapiju pa na taj način imaju izraženije dejstvo.
Da bismo uspeli da se rešimo stresa i posledica stresa pored čajeva i prirodnih lekova koje možemo koristiti, neophodno je i menjanje životnih navika. Tačnije, potrebno je da u život uvedemo aktivnosti i sadržaje koji dodatno mogu da nas rasterete i oslobode nervoze i napetosti.
Često ljudi koji pate od ovih problema nemaju volju da se dodatno umaraju pored svakodnevnih poslova koji iziskuju veliki napor. Osećaj umora i bezvoljnosti sprečava ih da u svakodnevne obaveze uvrste više relaksacije i zabave.
Ako želite odgovoriti na pitanje kako se osloboditi stresa, pokušajte naterati sebe da se bavite nekim sportskim aktivnostima koje će pomoći da kanališete nervozu i stres na jedan zdrav način. Šetajte, trenirajte, slušajte muziku koja vam prija, provodite vreme sa ljudima koji su vam dragi i koji pozitivno deluju na vaše raspoloženje. Kućni ljubimac takođe može biti odličan prijatelj i pomoćnik kada se borimo sa stresom i nervozom.
Radite stvari koje volite, a na koje ste možda zbog svakodnevnih problema i zaboravili. Pokušajte na sve načine da skrenete misli u pozitivnom pravcu. Gledajte na život pozitivno izbegavajte konflikte i osobe koje u vama izazivaju negativne emocije.
Možda će vam na prvi pogled neke stvari delovati kao gubljenje vremena, ali morate znati i verovati da je u takvim situacijama i najmanja stvar koja može da vam pomogne bitna.
Uravnotežena ishrana puna vitamina i minerala, takođe može pomoći u otklanjaju određenih simptoma poput umora ili bolova u mišićima, nesanice ili glavobolje. Organizam koji je pod stresom dodatno je opterećen a stres negativno utiče na imunitet. Korišćenjem suplemenata, vitamina i minerala možete poboljšati opšte stanje organizma.
Kompleksi vitamina iz B grupe kao i glavni antioksidanti kao što su vitamin A, C i E mogu pozitivno uticati na vaše zdravlje, raspoloženje i oporavak od stresa.
Sport, joga, meditacija, molitva, izražavanje emocija na neki drugi način poput slikanja, sviranja, pisanja pesama ili pevanja, takođe pomaže u otklanjaju napetosti i nervoze.
Provodite više vremena u prirodi i na svežem vazduhu, među ljudima. U mnogim gradovima postoje savetovališta i sekcije koje organizuju ljudi sa sličnim problemima koje imate i vi. Razgovor sa nekim ko vas razume takođe može biti lekovit. Nemojte sedeti u zamračenoj sobi. Možete pokušati da osvežite svoj radni ili životni prostor.
Sve su ovo neke od metoda i aktivnosti koje generalno mogu pomoći da se osećate bolje i relaksiranije.
Prirodni lekovi protiv nervoze
Kao što smo već pomenuli, sintetički lekovi, takozvani anksiolitici, kratkoročno mogu imati pozitivan efekat na vaše opšte stanje. Međutim, ono što se javlja kao problem jeste zavisnost koja može da se javi vremenom. Zbog toga, terapija se uzima isključivo pod nadzorom lekara, a sve češće i lekari prepisuju lekove za smirenje na biljnoj bazi.
Koja je osnovna razlika između sintetičkih i prirodnih lekova?
Sintetički lekovi deluju gotovo istog momenta dok su prirodni lekovi na bazi biljaka često blagog delovanja i potrebno im je vreme da svoja lekovita svojstva ispolje u punom kapacitetu. Lekovitim biljem mogu se lečiti problemi za koje zvanična medicina još uvek nema adekvatan tretman. Osnovna razlika je u tome što prirodni lekovi ne izazivaju zavisnost. Savetujemo vam da prvo počnete sa čajevima i tinkturama i da se obratite svom lekaru kako biste utvrdili da li su vam i koji sintetički lekovi potrebni.
Obzirom da je svaki pacijent poseban slučaj tako je i terapija koju će koristiti specifična i posebna. Možda će nekome čaj od određenih biljaka doneti značajno poboljšanje, dok na nekog drugog neće imati takav uticaj. Veliki je broj prirodnih lekova koji vam stoje na raspolaganju, sigurni smo da ćete naći pravu terapiju za vas.
Najpoznatija biljka u celoj ovoj priči je definitivno valerijana. Valerijana je toliko dobro poznata, kao biljka koja pomaže pri opuštanju, otklanjaju nesanice, stresa i straha da se vekovima koristi u terapeutske svrhe a lekovi na bazi valerijane danas se proizvode u savremenoj farmakologiji.
Od valerijane se koristi koren i može se piti kao čaj ili u vidu eteričnog ulja. Etarsko ulje valerijane ima veću koncentrovanu moć od čaja i dovoljno je nekoliko kapi, dva do tri puta dnevno. Čaj možete piti po potrebi ali neke preporučene doze su do tri šolje čaja dnevno.
Valerijana takođe deluje polako, nemojte očekivati da posle jedne šolje čaja svi vaši problem nestanu. Budite strpljivi, kada se u organizmu stvore dovoljne zalihe lekovitih materija iz valerijane osetićete poboljšanje opšteg stanja.
Pored valerijane, matičnjak je drugi po značaju kada je u pitanju lečenje nervoze prirodnim putem. Matičnjak trava je ukusna biljka koja podseća mirisom i ukusom na limun, a obavezan je sastojak lekova i tinktura za smirenje. Koristi se za aritmiju, napetost, nervozu, strahove i nesanicu. Možete ga koristi kao čaj ili kao tinkturu.
Lavandom možete lečiti napetost, nesanicu, nervozu, grčeve u mišićima crevima i želucu. Lavandu možete koristiti kao čaj takođe. Tinkturu lavande možete koristi i u spremanju napitaka ali i kao aromaterapiju. Ova opojna, mediteranska biljka opušta sva čula i vekovima se koristi za otklanjanje posledica nervoze i stresa.
Bosiljak je takođe izuzetan saveznik u borbi protiv nesanice i nervoze a služi i kao antidepresiv. Ima izrazito prijatan miris i ukus. Čaj od bosiljka umiruje živce i nervozu u želucu i crevima. Može se koristiti u obliku eteričnog ulja i kao aromaterapija.
Jagorčevina, nana, zova, žalfija, anis, kantarion, samo su još neke biljke koje možete koristiti kod istih simptoma, za lečenje stresa i nervoze prirodnim putem.
Komentari
Srodni tekstovi:
Kako se izboriti sa kijanjem i curenjem nosa?
Rana jesen je bajkovito godišnje doba. Priroda oživljava na sasvim drugačiji način, iz ormara...
DetaljnijeSve blagodeti višnje
Višnja je voće našeg detinjstva. Retko ko od nas se kao dete nije popeo na višn...
DetaljnijeRitmička gimnastika za devojčice
Sportovi za devojčice razvijaju osećaj za ritam i pokret, a treninzi angažuju sve grupe mišić...
DetaljnijeMitiseri - trikovi za uklanjanje
Kada zbog prekomernog lučenja lojnih zlezda dođe do začepljenja pora, nasataje oksidacija sebuma, ul...
Detaljnije