Makrobiotička ishrana za mršavljenje

Makrobiotička ishrana Principi zdrave ishrane

Makrobiotičku dijetu je osmislio japanski filozof Džordž Ošava, koji je verovao u holistički pristup našem zdravlju. To znači da se telo, duh i duša posmatraju kao celina koja treba da bude u harmoniji sa okolinom. Makrobiotička dijeta teži da izbegne sve toksine koji dolaze najviše iz mlečnih proizvoda, mesa, prerađevina, šećera. Ishrana se sastoji iz celog zrna žitarica, povrća, voća, ribe i sam prelazak na ovu ishranu može da dovede do mršavljenja.

Osnovni principi makrobiotičke ishrane

Makrobiotika je fokusirana na upotrebu organskih i lokalno proizvedenih namirnica, a koje su pre svega sezonske. Prednost se daje potpuno domaćem voću i povrću, koje je uzgajano na području blizu nas. U ishrani, ova dijeta preporučuje sledeću šemu:

40 – 60% ishrane treba da čine celo zrno žitarica, kao što su tamni pirinač, ječam, zob, heljda
20 – 30% ishrane čine voće i povrće
10 – 25% zauzimaju pasulj, tofu sir (napravljen od soje), morsko povrće kao što su alge

Dozvoljena je i turšija, razne semenke, orašasti plodovi, kao povremeno konzumiranje ribe. Takođe, makrobitika, osim ishrane, preporučuje i određeni stil života, što uključuje: da jedemo samo kad smo gladni, da pijemo vodu samo kad smo žedni, dugotrajno žvakanje hrane, izbegavati mikrotalasne rerne, koristiti samo prirodne materijale kao što su drvo, staklo i keramika, koristiti pročišćenu vodu i izbegavati veštačke zaslađivače, napitke sa puno kofeina i alkoholna pića.

Sledbenici makrobiotičke ishrane i načina života osim blagodeti dijete uvidu skidanja neželjenih kilograma, tvrde da je ovakav pristup umnogome zaslužan za poboljšanje zdravstvenog stanja, naročita kod bolesnika koji imaju rak ili neke druge hronične bolesti.

Pročitaj i: Principi makrobiotičke ishrane

Makrobiotika traži posvećenost

Makrobiotički način ishrane iziskuje istrajnost, ali iako ovi principi možda izgledaju komplikovano, ipak se vrlo brzo ulazi u štos, pa ubrzo postaju sastavni deo života. Savetuje se postepen početak i polako uvođenje obroka u jelovnik. S obzirom na to da je ovo i jedna vrsta filozofije, koliko ćete se tome posvetiti, zavisi i koliko verujete u nju. Preporuka je da se zalogaj žvaće oko 50 puta. Ukoliko vam je to previše, to je u redu. Možete to da prilagodite sebi. Hrana je obično spremljena standardnim kuvanjem, kuvanjem na pari ili pečena. Izbegava se prerađena hrana, već upakovana i hrana iz kutija i kesica. Ono o čemu treba voditi računa je da vaše telo bude nutritivno zadovoljeno, uključujući B12, gvožđe, cink, vitamin D i omega3 kiseline. Što se tiče potrošačke korpe, makrobitočki način ishrane ne košta ništa više od uobičajene ishrane. Tako da se za hranu ne izdvaja više novca nego obično.

Blagodeti makribotičke ishrane za mršavljenje

Kao što smo već rekli, makrobiotika nije toliko „dijeta“ koliko je životni stil. Jednostavno rečeno, ne radi se toliko o kontroli kilograma, već više o kreiranju uravnoteženog načina života, prvenstveno pomoću ishrane. Ako vam je cilj gubitak kilograma, pridržavanjem makrobiotičkim načinom ishrane sigurno ćete smršati.

Tu samo treba biti oprezan da izbacivanje mesa, ne zamenite sa previše ugljenih hidrata. Skrobni ugljeni hidrati kao što su žitarice i pirinač brzo i lako zasite, pa dolazi i do brzog prejedanja. Mnoga istraživanja ukazuju da ovaj način ishrane i života ima pozitivan uticaj na zdravlje srca, a to se postiže smanjenjem lipida u krvi i holesterolu, kao i regulisanjem krvnog pritiska. A sve to zahvaljujući pretežno biljnoj ishrani, sa vrlo malo masnoća i sa velikim procentom vlakana. Makrobiotička dijeta takođe je korisna za one sa dijabetesom tipa 2, kao i za dijabetičare sa izuzetno niskim nivoom šećera u krvi.

Možda vas zanima i kokosova voda.

Preporučujemo:

Mogući negativni efekti

Za sve one koji boluju od određene bolesti ili im je ustanovljena neka hronična bolest, poput raka, nakon stroge dijete koja ograničava i izbacuje unos određenih namirnica, primećen je ozbiljno ograničen unos hranljivih sastojaka. Studije su pokazale da određeni minerali i vitamini mogu biti ograničeni, kao što su kalcijum, gvožđe, vitamini B12 i D, kao i proteini. U tom slučaju bi bilo korisno uključiti vitaminske suplemente kako bi nadomestili nedostatak. Za zdrave osobe, posebno decu, strogi režim može ograničiti rast i razvoj. Ipak, postoje elementi makrobiotičke ishrane koji mogu biti od pomoći, ukoliko se primenjuju na manje restriktivan način. Ako jedete više voća i povrća, a smanjite unos soli, šećera i masti, možete svom organizmu pružiti pozitivan uticaj i smanjiti rizik od bolesti srca, a možda i prevenirati neke vrste raka.

Uobičajeni makrobiotički jelovnik za mršavljenje

Pre nego što navedemo nekoliko recepata, ponovićemo jedno od glavnih principa da se ishrana bazira na sezonskim, lokalno uzgajanim makrobiotičkim namirnicama. Znači, ne jedemo paradajz u januaru.

Doručak: pomešajte proso, kukruzni griz, vodu i so. Kuvajte poklopljeno 30ak minuta, sa povremenim mešanjem. Nakon toga iseckajte blitvu ili spanac, dodajte u skuvanu kašu, promešajte. Na kraju prelijte maslinovim uljem i dodajte čen ili dva seckanog belog luka. Ako ste ljubitelj slatkog doručka, možete skuvati crni pirinač ili ovas, u njega dodati neko sveže voće, malo semenki i ječmenog slada, po potrebi.

Ručak: skuvajte bundevu, u to dodajte brokoli i čen belog luka, nakon par minuta sklonite sa vatre. Ispasirajte sve zajedno kako bi dobli krem čorbu. Uz to pripremite pirinač sa lukom, šargarepom i celerom, pa na kraju dodati šitake prečurke ili alge. Možete dodati i sezonsku salatu ili malo turšije.

Večera: skuvajte heljdu. U tiganju propržite na maslinovom ulju luk i tikvice, sjedinite sa skuvanom heljdom. Možete preliti nekim hladno ceđenim uljem, kao što je ulje semena bundeve. Kao prilog pripremite salatu od šargarepe i jabuke, prelijte limunovim sokom i maslinovim uljem.

Poslastica: 1½ šolja ovsenih pahuljica, ¾ šolje integralnog pšeničnog brašna za kolače, 1½ kašika kukuruznog ulja, ½ šolje seckanih badema, ½ šolje pirinčanog sirupa, ½ šolje vode, malo soli. Pomešajte ovsene pahuljice, so i brašno. Dodajte ulje i nastavite sa mešanjem. Stavite bademe, pirinčani sirup i vodu, te umesite gusto testo. Ravnomerno rasporedite testo na podmazan pleh i pecite na 180 stepeni 20–25 minuta. Ispečenu koru možete seći na kocke ili vaditi modlicama različitih oblika.

Zdravi napitak: 1 šolja jabukovog soka od isceđenih jabuka u sokovniku, 1 kašika izrendanog đumbira, prstohvat himalajske soli. Pomešajte sve sastojke i zagrejte ih. Pijte dok je toplo.

Svaka dijeta koja akcenat stavlja na povrću i voću, a izbacuje masti i šećere je dobra dijeta. Potrebno je vreme da se organizam navikne na novi režim. Ukoliko budete istrajni, bićete na pravom putu dobrog zdravlja. Uvek je pravo vreme da krenete sa zdravom ishranom. Istražujte i posvetite se sebi, a to će vam se mnogostruko vratiti. I ne zaboravite, vežbanje i redovna fizička aktivnost su sastavni deo makrobiotičkog načina života.