Štetni efekti prekomernog unosa soli


Ishrana Principi zdrave ishrane Principi zdrave ishrane

Umerena upotreba soli doprinosi pravilnom funkcionisanju organizma. So popravlja ukus hrani  i odličan je izvor joda, minerala važnog za normalan rad štitaste žlezde. Preslana hrana sa druge strane goji i podiže krvni pritisak. Količina do 5 g (1 kašičica) dnevno je količina soli koja je preporučena  kao dovoljna za odraslog čoveka.

Kuhinjska so ili natrijum-hlorid je jedno od najrasprostranjenijih jedinjenja u prirodi koje čovek u ishrani koristi kao začin ili kao sredstvo koje utiče na kvalitet spremljenog jela. Kuhinjska so je glavni izvor natrijuma koji ima ključnu ulogu u mnogim fiziološkim procesima poput održavanja krvnog pritiska i održavanja nervnog sistema. Ipak, prekomerna upotreba soli izaziva i pojavu mnogih oboljenja.

Visok krvni pritisak

So reguliše održavanje ravnoteže nivoa tečnosti u organizmu i njen nedostatak dovodi do funkcionalnih poremećaja mišića a ponekad i do oštećenja nervnog sistema. Unos soli je u direktnoj vezi i sa krvnim pritiskom, pa preterani unos može dovesti do hipertenzije koja dalje izaziva srčani ili moždani udar.

Gojaznost

Prekomerni unos soli utiče i na gojaznost jer nakuplja vodu u organizmu i povećava telesnu težinu. Najviše soli unosimo konzumiranjem brze hrane, mesnih prerađevina, umaka ili konzervisanih namirnica.

Štitna žlezda

Pravilan rad štitne žlezde zavisi od joda koji se unosi hranom ili vodom. Kako bi se sprečile posledice nedostatka joda u organizmu, od 1953. godine se u našoj zemlji vrši jodiranje kuhinjske soli. Dnevne potrebe za jodom podmiruju oko 2 kafene kašičice ove soli i na taj način rad štitne žlezde drže pod kontrolom. Preporuka je da se so dodaje tek nakon kuvanja hrane, gubitak joda kuvanjem može iznositi i preko 50%.

Višak soli negativno deluje na organizam i njegov unos treba svesti na minimalnu meru ili početi sa korišćenjem dijetalne soli. Izbor zdravih soli poput integralne morske, kalijumove, rafinisane ili cvetne je sve veći, a njihovo korišćenje umesto kuhinjske smanjuje rizik od karcinoma želuca, pomaže u boljem radu bubrega i ima terapeutsko dejstvo.

Savet: Celerova so je jedna od alternativa koja se upotrebljava u dijetalnoj ishrani i koja jelima daje prijatnu aromu. Sadrži 40% celera, a ostalih 60% je jodirana morska so. Dobra je kao duaretik i stimuliše varenje.


Preporučeni proizvodi

Šećer smeđi 0.51

Smeđi šećer je kvalitetniji i od žutog š...

Ulje argan 100ml TerraCo

Ovo vredno ulje zdravoj kozi vraća misić...

Đumbir u prahu 100g

Stimuliše apetit, ubrzava cirkulaciju i ...

Tamari soja sos 200ml Mitoku

Proizvodi se od soje, izvorske vode i mo...

Nutritivni kvasac 200g

Dobija se uzgojem jednoćelijskog organiz...


Pogledaje još

Tofu namaz susam 200g

Krem sir od soje pogodan je za mazanje. ...

Ulje pšeničnih klica 20ml

Ulje pšeničnih klica sadrži najjači prir...

Heljda zrno ljušt.0,5kg BioHel

Oljušteno heljdino zrno vrhunskog kvalit...

Pivski kvasac BIP 200gr

Pivski kvasac je bogat proteinima, esenc...

Sok pravi jabuka, nana 1l

Prirodni mutni ceđeni sok od jabuke sa l...


Komentari

Vaše ime i prezime*
Vaš email*
Vaš komentar*


Srodni tekstovi:


Japanski nato

Nato je jelo koje se pravi od fermentisane soje. Specifičnog je i jakog mirisa, pa nije omiljen za s...

Detaljnije

Bahove kapi

Bahove kapi su prirodan homeopatski preparat sačinjen od koncentrovanih cvetnih esencija, namenjen p...

Detaljnije

Crni luk kao lek

Crni luk (Allium cepa, fam. Liliaceae) je biljka poreklom iz Persije, sa podzemnim stablom lukovicom...

Detaljnije

Sremuš - lekovita svojstva i recepti

Biljka sremuš (lat. Allium ursinum), u narodu poznata i pod nazivom divlji beli luk, uglavnom...

Detaljnije

Registruj svoju prodavnicu na našem sajtu

Saznaj više

Copyright © 2017 Zdravisimo. All rights reserved.
Izrada sajta by GW, SEO by WBS