Trening tokom prehlade

Sport

U slučaju da je sportista ili rekreativac bolestan, postavlja se pitanje daljeg treniranja. Grip je kao stanje organizma ozbiljna bolest koja zahteva intenzivnu borbu, pa ga ne treba dodatno opterećivati i smanjivati snagu imunog sistema. Za vreme gripa i alergija, sigurno je da ne treba trenirati, dok je obična prehlada prolazna, bez temperature, i samim tim pogodnija za nastavak fizičkih aktivnosti sa smanjenim intenzitetom i jačinama opterećenja.

Sezonski virusi, grip i alergije su propraćeni kijavicom, kašljem i opštim simptomima poput povišene temperature, malaksalosti i bolovima u kostima i mišićima. Svako dalje fizičko naprezanje još više slabi organizam i ostavlja ga bez potrebne energije za odbranu od bolesti. Ukoliko postoje simptomi gripa, sa intenzivnim treningom može se početi tek nekoliko dana nakon prestanka bolesti i kompletne regeneracije.

Preporučujemo:

Za vreme gripa je opasno vežbati, posebno u teretani i sa tegovima jer bi to dovelo do smanjenja mišićne mase ili komplikacija poput upale pluća i bolesti disajnih puteva. Dizanje tegova je jedan katabolički proces koji razgrađuje mišiće pa organizam mora biti zdrav i u dobroj formi kako bi savladao dodatni napor.

Ako je u pitanju prehlada, bezbednije je trenirati ali laganije, i na taj način smanjiti simptome od jutra do popodneva. Kijanje, kašalj i začepljenost disajnih puteva bez temperature jedni su od karakterističnih nelagodnosti koje prate prehladu pa u tom slučaju šanse da nastavite fizičke aktivnosti mogu biti veće smanjenim intenzitetom i sa manjim težinama opterećenja za nekih 25%. U svakom slučaju poslušaje svoj organizam i izbegavate trening ako se osećate iscrpljeno, umorno i malaksalo. Tuširanje mlakom vodom, i to više puta u toku dana, jedna je od stvari koja se preporučuje i koja pozitivno deluje na kompletan organizam za vreme treninga pod prehladom.

Napomena: Osobe koje vežbaju imaju otporniji i jači imunitet od osoba koje ne praktikuju redovnu fizičku aktivnost. Naučna istraživanja su potvrdila da je učestalost virusnih infekcija gornjih disajnih puteva kod osoba koje ne treniraju i kod profesonalnih sportista mnogo veća nego kod rekreativaca. Zaključak je da u svemu treba biti umeren i izabrati trening koji ne iscrpljuje niti previše, niti premalo.