Kako razlikovati glavobolju od migrene?

Zdravstveni problemi Glavobolje

Stres, umor, preopterećenost i nepravilna ishrana utiču na naše psihofizičko zdravlje. Glavobolja i migrena spadaju u tegobe koje se javljaju kao posledica narušene ravnoteže. Razlikujte ova dva stanja kako bi na pravi način uklonili smetnje koje proizvode i poboljšali kvalitet života.

Migrenu i glavobolju možemo razlikovati po načinu na koji se javljaju, po intenzitetu bola i propratnim smetnjama. Kako su razlozi nastajanja uglavnom različiti, potrebno je usresrediti se na bol i preduzeti sve mere koje ga mogu ublažiti. Više se krećite, redovno spavajte,izbegavajte pušenje i alkohol, proverite vid. Medikamente protiv bolova možete koristiti u slučaju čestih i jakih glavobolja, ali samo uz konsultacije sa doktorom koji će ih odobriti i prepisati adekvatnu terapiju.

Glavobolja

Glavobolju karakteriše akutni bol, koji podrazumeva bol u predelu glave, lica i gornjeg dela vrata. Smatra se da oko 90% ljudi pati od glavobolje bilo kog tipa. Jedna je od najčešćih tegoba kod ljudi koja nastaje kao posledica različitih narušenih stanja, od bezazlenih koja ne zahtevaju lečenje, do opasnih bolesti. Uzroci glavobolje se obično ne nalaze u glavi, već su posledica gripa i prehlade, alergije, stresa, problema sa varenjem ili crevnih infekcija. Uobičajni simptomi glavobolje su oslabljena koncentracija i vid, nedostatak pamćenja, razdražljivost i depresija.

Glavobolje se često javljaju usled promene vremena i niskog vazdušnog pritiska. Može je uzrokovati specifična ili neredovna ishrana, prekomerno konzumiranje alkohola i nikotin iz duvanskog dima. Ne zahtevaju sve glavobolje medicinski tretman, neke se mogu lečiti jednostavno, uz pomoć analgetika.

Migrena

Za razliku od glavobolje, migrena je hronična bolest. Često je nasledna, i od nje boluje 25% čovečanstva. Simptomi koji prethode pojavi migrene su oslabljen vid, svetlucanje pred očima, bolovi u mišićima, umor, nervoza… Kad se jednom pojavi, može trajati nekoliko sati, a može potrajati i nekoliko dana. Osoba oseća mučninu, osetljivost na zvuk (fonofobija) i osetljivost na svetlo (fotofobija).

Preporučujemo:

Migrena se najčešće javlja kod ljudi sa neredovnom probavom, sa smetnjama vezanim za želudačnu kiselinu, a povezana je i sa delovanjem hormona. Na pojavu migrene, kao i glavobolje, utiču i neispavanost, klimatske promene,konzumiranje određene vrste hrane, kafa, alkohol… Ranije se smatralo da od migrene boluju ljudi koji su emotivno osetljivi i izrazito inteligentni. Mnoge istorijske ličnosti, Karl Marks, Sigmund Frojd, Alfred Nobel, patili su upravo od migrene.

Ishranom protiv bolova

Određena istraživanja pokazala su da smanjenjem unosa masne hrane učestalost pojave migrene i glavobolje opada za čak 70%. Kod ispitanika koji su prošli istraživanja smanjio se i intenzitet bola. Pri tome se pre svega misli na zasićene masti koje se nalaze u mesu, sladoledu, maslacu i siru. Masne kiseline koje dodatno pospešuju migrenu su i neka biljna ulja, kukuruzno, suncokretovo, pa ih treba izbegavati. Međutim, ne bi trebalo izbegavati sve masti. Omega-3 masne kiseline koje pronalazimo u ribljem mesu i orašastim plodovima deluju vrlo povoljno na bol i upale, a korisne su i za čitav organizam. Dobre su za bolju koncentraciju, pamćenje i za imunitet. Osim masne, treba izbegavati i konzerviranu hranu, industrijski beli šećer i mesne preradjevine.

Kako je svaka osoba različita, zapisujte datume kada vas zaboli glava, i iza kog obroka ili aktivnosti se glavobolja pojavila. Tako ćete lakše pronaću uzroke glavobolje/migrene, i u skladu sa tim odrediti režim ishrane.